Tek u daljem razgovoru shvatam na šta moj sagovornik cilja kad to kaže. Naime, on mi kaže da nema konkurentno niske cene uvođenja gasa u srpske domove sve dok naši domaćini imaju mogućnost da, kad dospeju, zabace sekiru na rame i snabdeju se u “državnoj šumi” sa dovoljno “obnovljivog goriva”, takoreći besplatno. To jest, ponekad neku “privatnu taksu” uzmu šumari ili neki drugi lokalni zvaničnik, ali je to gorivo ipak neuporedivo konkurentnije od svih drugih energenata. Tako to izgleda kad je sva vlast (pa i korist) u upravljanju šumama Srbije smeštena na Novom Beogradu.
Konkurentnost gasa u Srbiji ugrožava i hronično relativno jeftina električna energija. No, to će ove godine, izgleda, početi da se menja. Vlada je već donela odluku da se cena električne energije za građanske potrošače poveća 3,4 odsto po kilovat-satu, a već su povećane naknade za televiziju i povlašćene proizvođače struje. U stvari, TV naknada koja ide uz struju povećana je 17 odsto (sa 255 na 299 dinara mesečno), a posebna taksa za one koji struju proizvode po povlašćenoj ceni (vetroparkovi, mini-hidroelektrane, elektrane na biomasu, itd.) povećana je od 1. januara 4,5 puta. Uprošćeno, oni koji su, to je prosek u Srbiji, trošili mesečno 400 kilovata, umesto 40 plaćaće oko 175 dinara po računu. Javnost je tom prigodom obaveštena da je takva taksa u Sloveniji 100 puta veća, a u Bosni 2,5 puta. Sve u svemu, kad se saberu spomenuta tri sastava računa za struju, on će u proseku od 1. februara biti veći oko osam odsto (uz projektovanu ovogodišnju inflaciju, prema prognozi MMF-a, od 1,9 odsto).
Poskupljivaće ove godine i tečni energenti, pre svega gorivo na benzinskim pumpama. NIS kao dominantni regulator unutrašnjeg tržišta uvek je nešto sporiji kad cene derivata (tj. nafte) na svetskom tržištu padaju (kao tokom protekle godine), a uvek je nešto brži kad one ponovo počinju da rastu. Istina, na samom početku godine cene su skočile na više od 55 dolara za barel, ali je zatim počelo kolebanje zbog vesti da su se u Kini ponovo pojavila veća žarišta covida-19. Videćemo još kako će se kretati cena nafte u 2021, ali benzin je građanima već poskupeo četiri dinara po litru.
Navodimo ovde izvesne indikatore o kretanju cena osnovnih energenata u Srbiji da bi se skrenula pažnja na mogući porast indeksa cena u 2021, što na drugoj strani može relativizirati efekat najavljenog povećanja plata u javnom sektoru i povećanja penzija “po švajcarskoj formuli”. Na stranu to da se u vladajućem medijskom sistemu Srbije sa mnogo više žara piše o tekućem i budućem porastu prihoda stanovništva nego o poskupljenjima, čak i kada se njima vrše određene korisne restrukturacije pod Vladinom dirigentskom palicom.
Uprkos svim ovim poskupljenjima, glavna opasnost po standard građanstva ostaje u poreskoj sferi. Već se čuje da je većina gradova u Srbiji povećala poreze na imovinu, a da (u tom pogledu najizdašnije) gradske opštine Beograda planiraju povećanje tog poreza i za šest odsto. Ostaje da se vidi kako će ove godine sa porezima proći mali preduzetnici ili će država smoći para da im ponovo pomogne jer korona-kriza još nije okončana, mada se ona, izgleda, stišava.