Jedna od najbogatijih lokalnih samouprava u Srbiji Čajetina, kojoj prihode donose prodaja zemljišta i gradnja na Zlatiboru, nakon dugogodišnjeg opozicionog statusa, nedavno je „pala“ pod pritiscima naprednjaka. To je posledica saradnje Aleksandra Vučića i Milana Stamatovića, predsednika te opštine, kome se zamera da je svojim izjavama pokušao da legalizuje migracije birača.
Stamatović, koji je na čelu opštine u petom mandatu, predsednik je i stranke Zdrava Srbija. On je, nakon dugogodišnjih oštrih kritika i optužbi vlasti, prozivki za kriminal Vučića i njegovih saradnika, zvanično postao deo vladajuće koalicije uoči nedavnih parlamentarnih izbora.
SVAĐE I POMIRENJE
Uzrok ranijih sukoba Stamatovića i republičke vlasti bila je namera čajetinskog rukovodstva da 2015. počne gradnju panoramske žičare „Gold gondole“. Stamatović je optužio Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je vodila Zorana Mihajlović, da projekat vredan 13,5 miliona evra opstruiše i ne izdaje dozvole za gradnju. Usledio je novi razdor kada je ministarka pokušala da, bez naknade, dodeli 2.213 hektara državnog zemljišta privatizovanom PPK „Zlatibor“, iznad koga prolazi deo trase žičare. Sudski spor još traje. Dodatni razlog za svađu bio je zahtev Čajetine da se njoj ili državi vrati i oko 200 hektara državnog zemljišta, koje koristi privatizovano preduzeće „Zlatibor-turist“.
„Umesto da štite državnu imovinu“, govorio je tada Stamatović, „predstavnici republičke vlasti nameravaju da udovolje interesima tajkuna“. Obraćao se ambasadama Rusije, SAD, Kine, Nemačke, Francuske, Švajcarske i Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i tražio zaštitu od „diskriminatorskog odnosa državnih organa Srbije prema toj lokalnoj samoupravi i linča političkih neistomišljenika“.
Čajetinci su uspeli sami da finansiraju i izgrade žičaru, a Stamatović je naprasno „zaboravio“ na optužbe vlasti da je „vođa kriminalnog klana na Zlatiboru“ i Vučiću prepustio marketinški nastup i omogućio da januara 2021. svečano pusti u pogon žičaru za koju država nije dala ni dinar. Bio je to prvi zvanični Vučićev dolazak u Čajetinu od kada je na vlasti i prva potvrda saradnje. Ili, kako je to tada Stamatović pokušao da opiše, „simbolični početak dijaloga opozicije i vlasti“. Posle toga, iz državne kase usledile su pozamašne uplate u opštinski budžet, za koje je rečeno da su podrška velikim projektima Čajetine – od gradnje golf terena, puteva, obilaznice, do nove žičare koja će spojiti Zlatibor i Pribojsku Banju.
„Jesam ranije kritikovao režim, posebno nerazumne odluke Zorane Mihajlović. Moja osnovna zamerka skoro svim vladama je centralizacija Srbije. Predsednik Vučić mi je rekao da će podržati ideju o decentralizaciji Srbije“, kaže Stamatović za Novi magazin.
Priklanjanjem naprednjacima, smatra, „nije razočarao birače i članstvo jer ZS nije odustala od zalaganja za decentralizaciju“: „Mi smo patriotska partija, koja se zalaže za očuvanje Kosova i Metohije, saradnju sa Rusijom i bliske veze sa Republikom Srpskom i to nas je opredelilo da budemo u koaliciji sa SNS. Dok smo bili u opoziciji bunili smo se, jer je vlast malo pažnje posvećivala opozicionim opštinama.“
Utisak je da je nekadašnji zlatiborski buntovnik sklopio „savez za đavolom“ iz straha da bi mogao da izgubi izbore u Čajetini, a time i Zlatibor kao „zlatnu koku“. Te spekulacije moguće je potvrditi u izjavama koje se tumače kao pokušaj legalizacije migracije birača jer bi i on, u slučaju odbijanja saradnje sa naprednjacima, mogao da se suoči sa tim fenomenom u Čajetini.
ZAKON
„Koji zakon se krši time što se neko odjavljuje iz jednog mesta i prijavljuje u bilo koji drugi deo Srbije?“, pita se Stamatović i odgovara: „Kršenje Ustava i zakona bilo bi onda kada bi se nekome ograničilo to pravo.“
Na primedbu da je reč o organizovanju ljudi da se odjave iz mesta u kojima žive i prijave u druga mesta s ciljem da na izborima glasaju za stranku na vlasti, uzvraća da on „ne priča o razlozima preseljavanja ljudi“: „Pričam o tome da ljudi mogu da se, po više osnova, presele iz bilo kog mesta i da se prijave u bilo koje drugo mesto. Na primer, na Zlatiboru je izgrađen veliki broj stanova i apartmana, a mladi mogu onlajn da rade i lepše im je na Zlatiboru. Onaj ko ima nekretnine na Zlatiboru i u Beogradu može da bira gde će prijaviti prebivalište. Neka mi neko objasni koji se to zakon krši, ako neko bira gde će se prijaviti.“
Na podsećanje da je slično rekao i uoči izbora 17. decembra, kada je naveo da „SNS može, s obzirom na svoju poziciju, da prebaci dobar deo birača u Čajetinu i da na taj način pobedi, što je potpuno legitimno“: „Neke sigurne glasače, možda iz Užica ili iz neke druge strane, može da prebaci u Čajetinu i da vi, uz dobru podršku svojih građana, možete da izgubite zbog ljudi koji su došli sa strane. I zato mi dugoročno gledamo unapred, šta bi se desilo da mi kao jedina lokalna samouprava budemo protivnik jednoj mašineriji, koja ima sve poluge vlasti da nas prosto oduva sa političke scene.“
Sada, kaže, to je „rekao uopšteno i da to može da uradi bilo ko“, a da je „SNS naveo kao primer najorganizovanije političke partije“: „Nisam rekao da će SNS to da uradi i pokazalo se da to nije uradila.“
Uz navode da „migracije birača, radi njihovog glasanja u drugim opštinama, ne pravda i da to nikada nije pravdao“, objašnjava da „to može da se desi, ali ne od SNS, već od interesnih i finansijskih grupacija“: „Nijednom izjavom nisam rekao da to podržavam, već sam upozorio da to može da se desi.“
VIŠAK BIRAČA
„Evo, mi u Čajetini imamo više birača, nego punoletnih stanovnika. Prema poslednjem popisu imamo 14.570 stanovnika od kojih je 12.700 punoletno, a imamo 13.800 upisanih u birački spisak“, kaže Stamatović, koji na pitanje kako je to moguće, nudi odgovor: „Za godinu dana, na Zlatiboru se izgradi oko 4.000 apartmana, što znači da može da se prijavi 4.000 ljudi. Vremena se menjaju i ljudi se prijavljuju da žive na Zlatiboru, jer plaćaju manje poreze, nego oni koji ovde povremeno žive. Ima i onih koji prvi put kupuju stan i oslobođeni su plaćanja PDV-a.“
U Čajetini nema opozicije , od kada se Stamatović „pomirio“ sa naprednjacima. Od 31 predstavnika u skupštini, nakon izbora 2020, vladajuća koalicija koju čine ZS, DSS i PUPS ima 21, SNS osam, SPS dva i POKS jednog odbornika.
„Verovatno su ti ljudi prepoznali opšti interes i ne obaziru se na stranačke svađe u Beogradu. Bavimo se običnim ljudima, rešavano njihove probleme i ostvarujemo projekte od opšteg interesa. Čajetina napreduje, povećava se broj stanovnika, novorođene dece, budžet i standard. Ljudi su to prepoznali i zašto bi bili opozicija, ako mi radimo u opštem interesu“, objašnjava Stamatović.
Stranački karton
Stamatović je od 2000. bio član DSS, a kasnije i predsednik čajetinskog odbora i visoki funkcioner te stranke koju je 2014. napustio, nakon povlačenja Vojislava Koštunice sa njenog čela. Sa Nenadom Popovićem je učestvovao u osnivanju SNP koju je napustio tri godine kasnije i započeo formiranje Zdrave Srbije. Kandidovao se za predsednika Srbije 2017, kada je osvojio 1,15 odsto glasova. Bio je deo Saveza za Srbiju, ali ga je napustio jer „kolege iz većih opozicionih stranaka u tom savezu nisu imale razumevanja za ZS“. Nije uspeo ni dogovor ZS i Šapićevog SPAS-a o zajedničkom izlasku na izbore 2020. kada ZS nije prešao cenzus na parlamentarnim izborima, pa ni dve godine kasnije na listi Suverenisti.
Na decembarskim izborima ZS je bio na isti „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, pa su njeni poslanici postali Miloljub Albijanić, dr Radomir Bojović i Stamatovićeva kćerka Ivana Stamatović. Na poslednjim lokalnim izborima pobedio je SNS i osvojio oko 61 odsto glasova.
NOVA NORMALNOST
Programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost Raša Nedeljkov kaže da se Stamatovićeva izjava o migracijama birača ne razlikuje od ponašanja najviših državnih činovnika i institucija koji negiraju sumnje u izborne neregularnosti koje je CRTA dokumentovala i objavila decembra prošle godine.
„Stamatović, kao pragmatični političar, govori o stvarima kakve su one na terenu i time ih dodatno normalizuje. To je trend u našem društvu u kome su normalizovani pritisci na ljude, krivična dela, ali i situacija u medijima u kojima ne postoji pluralizam mišljenja. Sve to je postala neka nova normalnost“, ocenjuje Nedeljkov za Novi magazin.
Ističe da je CRTA 2016. dokumentovala više hiljada falsifikovanih potpisa birača za liste koje su tada učestvovale na izborima, ali šta niko nije odgovarao, pa je nekažnjivost kulminirala na poslednjim izborima: „Stamatovićevu izjavu treba analizirati u kontekstu normalizovanja krivičnih dela, što bi u demokratskim društvima bilo odmah sankcionisano. Ta izjava ne iznenađuje, ali trebalo bi da bude otrežnjenje građana koji bi trebalo da se pitaju da li pristaju na to da, umesto njih, neki drugi ljudi pod pritiskom ili za novac, dođu u njihov grad i odlučuju o tome kako će taj grad izgledati.“
Na takve izjave „nema institucionalnog odgovora, nema reakcije tužilaštva koje bi trebalo da pozove Stamatovića na informativni razgovor, pošto tvrdi da ima saznanja o tome kako se krivična dela primenjuju radi uticaja na izbore“.
Od normalizacije takvog ponašanja, kaže Nedeljkov, interes imaju jedino vladajuće stranke, pošto birači koji glasaju za druge partije, u sadašnjim izbornim uslovima, ne žele da učestvuju u takvom izbornim procesu, jer je njihov glas obesmišljen: „Vrlo je moguće da je taktika vlasti da takvi birači odustaju od učešća u izborima, a da u tom procesu učestvuju oni koji su u na razne klijentelističke načine dovedeni u vezi sa vladajućim strankama. Zbog toga je važno da imamo slobodne izbore i biračke spiskove u koje građani imaju poverenja, da se poštuju izborne procedure i da imamo institucije koje će da štite javni interes.“
SVI SU VLAST
Poverenik SNS u Čajetini i državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Đorđe Dabić tvrdi za Novi magazin da se migracija birača „ne dešava ni u Čajetini, ni u ostatku Srbije“: „Ne znam odakle vam takva informacija“, kaže Dabić, a na podsećanje da o tome postoje televizijski snimci, uzvraća: „Mislite na studente u Nemačkoj što im plaćaju? To smo tamo videli, ali ne u Srbiji.“
Na pitanje zašto u čajetinskoj skupštini nema opozicije, Dabić smatra da je za to zaslužan Stamatovićev politički preobražaj. „Milan Stamatović je došao na one pozicije za koje smo mi tvrdili da bi treba da bude, a to je da Opština Čajetina treba da sarađuje sa republičkim vlastima i na konto toga dobija ogromne projekte iz republičkog budžeta. Zahvaljujući toj dobroj saradnji, uspeli smo da dobijemo od države obilaznicu, sportske terene, gondolu koja će ići do Pribojske Banje i mnoge druge projekte, koje će Zlatibor dovesti u rang svetskog turističkog centra. Drago nam je da je predsednik opštine konačno shvatio da je to ispravna politika.“
U Čajetini se ne čuju glasovi opozicionih stranaka. Iako postoji, odbor DS nije baš aktivan, nema podružnica SSP, SRCE, Dveri i Zavetnika, a u osnivanju su odbori Narodnog pokreta Srbije i stranke Novo lice Srbije.
„Stamatović je važio za opozicionara republičkoj vlasti, ali preobratio se i ne znam zbog čega je to uradio. Naprednjaci su mu bili opozicija, ali sada su svi na vlasti u Čajetini“, ocenjuje za Novi magazin Dragan Janković, poverenik NPS u Čajetini i pita se kako to da Vučić nije valjao Stamatoviću svih prethodnih godina, a da mu sada, odjednom valja.
Janković i najavljuje mogućnost da bi opozicione stranka, koje čine pokret Srbija protiv nasilja, nakon što formiraju svoje odbore, mogle zajedno da nastupe na redovnim lokalnim izborima u Čajetini koji bi, prema našim saznanjima, trebalo da budu 26. maja ove godine.