„To naselje, gde je išlo pola Beograda, stvarno, sada se zove Valdanizo“, kaže Đenadić za beogradski Danas.
Kako piše taj list, po raspadu bivše SFRJ, Srbija je polagala pravo na 144 odmarališta samo u Hrvatskoj. Skupština grada Beograda imala je odmaralište u Brelima i dečje odmaralište u Jelsi na Hvaru, a firme i organizacije iz Srbije polagale su pravo i na odmarališta u Tučepima, Rovinju (Mohorovićeva ulica 16), Trpnju ( Kovači), Dubrovniku ( Vlaha Bukovca 33), Gradacu, Primoštenu, Rogoznici, Tijesnom, Vodicama, Bolu na Braču…
Hrvatska je devedesetih godina, u skladu sa propisima koje je tada donela, nacionalizovala imovinu društvenih preduzeća sa teritorije Srbije, pa i odmarališta. Danas podseća na bogato opremljenu monografiju tih odmarališta, čiji su vlasnici bili iz Srbije, a koja su ponuđena na prodaju. U Ministarstvu finansija Srbije tom listu je odgovoreno da se takva monografija (više) ne nalazi u njihovoj dokumentaciji, tako da evidenciju o odmaralištima koje naše firme i institucije potražuju u Hrvatskoj, a u skladu sa odredbama Aneksa G Sporazuma o sukcesiji, nemaju. Niti imaju uvid u eventualne sporove koje se tim povodom vode.
Pravni prethodnici Rekreatursa iz Beograda imali su u Hrvatskoj odmarališta na šest destinacija.
„Ali pravni prethodnik Rekreatursa , Interesna zajednica, uknjižena je samo na odmarališta u Srebrenom i u Rovinju, ostala odmarališta uknjižena su na ovdašnje firme kao što je Soko Štark (koji je uknjižen na odmaralište u Milni na Braču), Elektrodistribucija Beograd i drugi“, kaže Đenadić.
Rekreaturs je imovinu u Hrvatskoj odvojio od imovine u Srbiji i Crnoj Gori, „u kojoj su nam najveći kapaciteti i gde i dan-danas radimo bez ikakvih problema“, i osnovao preduzeće Rekreaturs Adrija.
Đenadić kaže, prenosi Danas, da je odmaralište u Srebrenom ruševina. „Tamo nema ništa, ali imamo papire“, kaže on. „A u Rovinju je lepa situacija. Tamo su i neki hrvatski vlasnici pod navodnicima, jer su odmaralište kupili u dobroj veri od svoje države i po tadašnjim zakonima.
Tamo je sad neki kupac koji se uknjižio posle nas, čak u tamošnjem katastru ima nekih dešavanja na nekoliko strana, nekih hipoteka. Ali, pošto po odredbama Sporazuma o sukcesiji, koji je ratifikovan 2004. godine, hrvatska država to nije mogla da prodaje, mi sad treba da imamo odnos sa hrvatskom državom“, kaže Đenadić. On podvlači da :“Bogu hvala, što se odmarališta u Rovinju tiče, niti su šta rušili, niti su šta gradili, ali su našminkali i koriste“.