Danas piše da Dragica Pavlović Babić sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu kaže da se ove razlike u rezultatima mogu donekle objasniti različitim filozofijama testiranja.
“Test na završnom ispitu je zasnovan na obrazovnim standardima i veran je nastavnom programu, a poznato je da su devojčice odgovorniji učenici. Bolji uspeh na završnom ispitu odražava njihov celokupan stav prema školskim obavezama. One su viđene kao neko ko bolje, odgovornije, redovnije i ambicioznije uči”, kaže Pavlović Babić.
Kako piše Danas, ona dodaje da PISA istraživanje ne meri stepen u kome je realizovan konkretan program, niti školska postignuća na kraju nekog obrazovnog ciklusa, već je to načelno testiranje, između ostalog i matematičke pismenosti.
“U tom smislu vidimo da su dečaci više orijentisani na funkcionalna nego na školska znanja i da su se pokazali uspešniji u oblasti matematičke pismenosti. To ne znači da su oni bolji matematičari, jer je ovde reč o školskim postignućima. Razlika između dečaka i devojčica, koja nije postojala 2003. i 2006, napravljena je u zoni niskih postignuća, što znači da je veći broj dečaka koji su bili ispod nivoa funkcionalne pismenosti ‘gurnut’ napred u odnosu na broj devojčica”, objašnjava Pavlović Babić.
PISA 2009 potvrđuje da su dečaci u većini zemalja uspešniji u matematičkoj pismenosti od devojčica. Najveće razlike u korist dečaka postoje u Kolumbiji, a slede Lihtenštajn, Belgija, Čile, Velika Britanija, Amerika i Švajcarska. Škole u Poljskoj, Rumuniji, Finskoj, Rusiji, Švedskoj i Bugarskoj uspevaju da obezbede dovoljno podsticajne uslove za razvoj matematičke pismenosti kod učenika oba pola, dok je u Litvaniji i Albaniji zabeležena najveća prednost u korist devojčica.
Poslednje TIMS istraživanje Instituta za pedagoška istraživanja iz 2007. svedoči da se prema prosečnom postignuću iz matematike dečaci i devojčice u Srbiji ne razlikuju, ali da postoje razlike u pojedinim sadržajima – devojčice su bolje u algebri i geometriji, kao i u primeni znanja i zaključivanju.