Veliki grad, ali skup. Tako je i u Srbiji. Život je najpapreniji u glavnom gradu, koji je rekorder po cenama hrane, pića, iznajmljivanja stanova, visini komunalnih i troškova prevoza, ali i svih ostalih proizvoda i usluga. Preživeti u prestonici Srbije sa prosekom od 44.000 dinara postala je stvar dovijanja i snalaženja, pozajmljivanja i vraćanja. Iza Beograda po skupom životu ostaju Niš, Novi Sad, Kragujevac, a slede ostali gradovi u zemlji.
Koliko je skupo živeti u Beogradu, posebno sa trenutnim zaradama, pokazalo je i prošlogodišnje istraživanje ekonomista, prema kome je srpska prestonica sve bliža Njujorku. “Velikoj jabuci” se primakao Beograd – po cenama. Srpska prestonica je na listi od 131 grada sveta po troškovima života “zaslužila” visoko 86. mesto. Svi gradovi sveta poredili su se sa Njujorkom, koji je na vrhu ove liste.
I dok se srpski prosek u većim gradovima potroši za desetak dana, 44.000 dinara je pravo bogatstvo u manjim sredinama. Zaposlene u varošicama sa prosečnom kovertom nazivaju srećnicima, jer ih je vrlo malo. Zavide im komšije, među kojima ima mnogo sa zaradom od 10.000 do 15.000 dinara.
“Radim kod privatnika za 16.000 dinara” priča Milena S. iz Dimitrovgrada. “Nije dovoljno, ali se ne žalim. U gradu, gde je naći i zadržati bilo kakav posao prava lutrija, ne mogu da kukam. Vajdica je i takva plata. Samo da stiže redovno. Kod nas dobro zarađuju jedino oni u državnim službama – komunalci, železničari, opštinari, električari… Ostalima je preostalo da čekaju i da se nadaju”.
U srpskoj metropoli, međutim, od 44.000 dinara gotovo polovina ode porodici na silne račune. Troškovi prevoza uzmu barem 6.000 dinara, komunalije za stan od 60 kvadrata prelaze 8.000, a svakog meseca pristižu i računi za telefon, struju, internet… Uz izdatke za najmlađe, ceh se baš nagomila.
“Svaki izlazak iz kuće u Beogradu košta” priča Beograđanin Stevan V. ” Mojoj porodici samo na najosnovnije račune ode mesečno bar 15.000 dinara, ne računajući vrtić koji sada staje oko 8.000 dinara. Supruga i ja zarađujemo oko 70.000 dinara, ali nama više od pola ode na mesečne troškove”.
Prema oceni potrošačkih organizacija, život u velikim gradovima definitivno je skuplji zbog većih troškova života.
“Standard građana u većim sredinama sigurno je viši neko standard građana u malim sredinama, ali su veći i mesečni računi i troškovi za plaćanje komunalija, energenata, prevoza, hrane” kaže Vera Vida, predsednica Centra za potrošače Srbije CEPS. To može da se vidi i iz proseka plata. Prosečna plata iznosila je 44.394 dinara, oko 400 evra, a samo je nekoliko gradova imalo plate iznad tog proseka, Beograd, Novi Sad, Pančevo, Kragujevac.
Vida napominje da je u manjim sredinama više građana ostalo bez posla, tako da se ni ne može govoriti o nekom standardu, već o pukom preživljavanju. U velikom sredinama, dodaje ona, ako ste izgubili posao vi možete da nađete neki drugi, dok je to u malim sredinama nemoguća misija.
Kod cena hrane slika je prilično šarolika. Čak i u prodavnicama iste trgovinske kuće cene se razlikuju od grada do grada, a postalo je uobičajeno i da se u istom mestu prilagođavaju – lokaciji radnje. Trgovci su se potrudili da džepu najbližih komšija prilagode asortiman, ali i – cene. U delovima prestonice u kojima žive imućniji građani proizvodi su – skuplji.
U Pirotu, Nišu ili Kraljevu cene svežeg mesa izjednačene su sa onim u prestonici. Čajnu kobasicu ili stišnjenu šunku, međutim, najpovoljnije je pazariti u Subotici, a najskuplje u Beogradu, Boru i Kragujevcu. Istovremeno, u tim gradovima najskuplja je kafa, a 200 grama mlevene košta do 230 dinara. Crni napitak ubedljivo je najpovoljnije kupiti u Nišu i Novom Pazaru, gde valja izdvojiti gotovo upola manje para. Litar mleka najmanje plaćaju stanovnici Novog Pazara, svega 50 do 70 dinara, a najviše Beograda, Valjeva i Pirota, gde treba platiti i 125 dinara.