Gor traži neodložno čišćenje kapitalizma, kojem doduše priznaje da je u osnovi najbolji društveni sistem. On tvrdi da je sadašnji, nebrušeni kapitalizam preopterećen kratkoročnim ciljevima i instant rezultatima, zbog čega kompanije zanemaruju ljude, društvo i planetu i ne mogu dugoročno da opstanu, pa preti opšti privredni sunovrat, piše Press.
„Kapitalizam se mora ozbiljno počistiti, a najpre bi trebalo ukinuti kvartalne izveštaje o poslovanju kompanija jer oni podstiču investitore i direktore firmi da svoje odluke temelje na kratkoročnim faktorima, na štetu dugoročne održivosti celog sistema“, istakao je Gor.
Njegov partner na projektu modela takozvanog održivog kapitalizma Dejvid Blad poručio je da je taj sistem direktno uzrokovao previranja na tržištu, produbljivanje jaza između bogatih i siromašnih i udaljenje od brige o klimatskim problemima.
Ni domaći privrednici i ekonomisti ne misle mnogo različito od Gora i Blada. Kako kažu za Press, u načelu se slažu da je kapitalizmu potreban remont, ali ističu i da nije lako pronaći konkretna rešenja koja bi mogla da poprave postojeći model. Oni naglašavaju da je model poslovanja o kojem govori Gor najviše karakterističan za američki biznis i dodaju da ipak ni Srbija nije odolela boljci zvanoj savremeni kapitalizam.
Vlasnik „ITM grupe” Toplica Spasojević kaže da kvartalne izveštaje, koje Gor navodi kao sporne, prave kompanije koje su na berzama i čiji se akcionari opredeljuju na osnovu tih izveštaja da li da kupuju ili prodaju deonice.
„Bolje je rešenje koje se primenjuje u Srbiji, ali i velikom delu Evrope, gde kompanije prave godišnje izveštaje“, napominje Spasojević.
On ističe da je najspornije kod kapitalizma to što se velika količina bogatstva koncentriše u rukama malog broja ljudi.
„To sistem i čini neodrživim, jer se na taj način stvara sloj ljudi koji faktički ne može da potroši toliki novac i on ostaje neaktivan, dakle ne stvara tražnju za drugim proizvodima. Kada bi se napravila raspodela tog novca, pa da on dođe i do srednje i niže klase, pojavila bi se tražnja za skupljim proizvodima, što bi doprinelo mnogo ravnomernijem i harmoničnijem razvoju svake zemlje, pa i sveta u celini. Tako bi znatno porasla i zaposlenost“, zaključuje Spasojević.
Prvi deo mozda ima smisla, ne znam nisam ekonomista,ali je izlupao ovaj Spasojevic na kraju. Pa sta on misli da bogatasi cuvaju svoje pare u vekikom sefu kao Baja Patak? Oni uvek najveci deo svog novca ulazu u nove ili postojece projekte i tako zaradjuju jos novca, stvaraju nove poslove i poboljsavaju uslove zivota siromasnijima. Taj novac se uvek ulaze, nikad ne stoji i skuplja prasinu vec je stalno u opticaju.
pa ovo nije normalno