Da li su javne nabavke u Srbiji sinonim za pljačku i korupciju ili su detaljno uređen sistem koji je za devet godina poreskim obveznicima u Srbiji doneo uštedu od skoro pola milijarde evra? Spolja gledano, to je sistem uređen zakonom i 10 podzakonskih propisa u kojem se, u odnosu na planirane rashode, uštedi 10 odsto novca poreskih obveznika. Kad se zaviri ”iza zavese” to je, nažalost, sistem preko kojeg se u privatne i stranačke džepove odlije gotovo četvrtina od oko 2,7 milijardi evra, koliko je bio obim nabavki u 2010. godini.
U Srbiji se godišnje sprovede više od 80.000 javnih nabavki, njihov broj je iz godine u godinu sve manji, vrednost sve veća, a razlog za nesrazmeru je, kako procenjuje Uprava za javne nabavke, „ukrupnjavanje nabavki“. Nabavljena roba, radovi i usluge plaćeni su 2010. godine osam odsto niže nego što je planirano za tu namenu u budžetima ministarstava, opština, gradova, javnih preduzeća i svih ostalih potrošača javnog novca koji su obavezni da raspisuju javne nabavke. Teoretski, ušteđene su 22 milijarde dinara, ali niko nije proveravao koliko su planirani izdaci bili „napumpani“. Kao što niko nije proveravao da li je to što je nabavljano, pa makar i jeftino nabavljeno, zaista bilo potrebno.
Modeli i načini nameštanja: Najmanje umešnosti potrebno je za nameštanje nabavki malih vrednosti. Prema rečima jednog od sagovornika Novog magazina, (inače uspešnog ponuđača naviknutog da izdvaja „procenat“), nameštanje nabavki malih vrednosti je „dečija igra“, a procenat mita je (s obzirom na to da se posao lako završava) obično iznad 10 odsto od bruto vrednosti. Nabavke male vrednosti sprovode se do iznosa od oko 30.000 evra (granica se svake godine definiše Zakonom o budžetu).
Procedura propisuje da se tri firme pozivaju da daju ponudu, a naručilac može, ali ne mora, da objavi poziv na portalu javnih nabavki. Ponuđači nisu u obavezi da prilažu obimnu dokumentaciju (koja se inače traži za učešće u otvorenom postupku), već samo izjavu pod moralnom i krivičnom odgovornošću da ispunjavaju zakonske uslove za učešće. Da je nabavka nameštena vidi se kad tri povezane firme, ili tri firme koje su u dogovoru, šalju tri ponude. U praksi se kod neopreznih ponuđača dogovorene ponude prepoznaju po tome što su primljene u razmaku od 10-ak minuta, jer ih je doneo isti čovek, ili su cene zaokružene. Ako učesnici paze da ne bodu oči, neće posebno pumpati dve „pomoćne ponude“ već će one biti 20-ak odsto više od pobedničke. Konačno, male nabavke jesu male, ali je u 2010. godini tako ukupno potrošeno 34 milijarde dinara javnog novca.
Pregovaranje bez objavljivanja javnog poziva jeste postupak na koji je Uprava za javne nabavke ukazala u godišnjem izveštaju, kao „glavnom negativnom obeležju“ celog sistema javnih nabavki. Pregovaranje daleko od očiju javnosti najlakše se namešta, a u 2010. godini na taj način potrošeno je 58,5 milijardi dinara.
Po zakonu, može se primeniti kod hitnih nabavki ako u otvorenom postupku nije bilo odgovarajućih ponuda, ako zbog tehničkih ili umetničkih razloga samo određeni ponuđač može da ispuni nabavku, ali i (što je posebno drago i milo naručiocima) kod nabavke dodatnih radova i robe u vrednosti do 25 odsto prvobitne nabavke. To su čuvene nepredviđene okolnosti kada „cevi nisu bile ucrtane kad smo kopali ulicu“ i „naišli smo na kosti mamuta“.
Otvoreni postupak je složeniji i teži za nameštanje, ali to ne znači da nameštanja nema. Različiti su i mehanizmi nameštanja kod nabavki robe i radova. Posebno su zanimljivi slučajevi „specifične robe“, koja se nabavlja zajedno sa ugradnjom i održavanjem. Tu je konkurencija sužena, dogovor je lakši i cena može da raste i više od 100 odsto. Za naivnog posmatrača ili kontrolora koji proverava samo procedure – sve je ispravno. Kod radova specifičnost je što na kraju „sve to zalije beton“ i kada postoji sprega nadzornog organa s naručiocem i izvođačem niko neće znati da li su ispod betona cevi prečnika osam ili 12 centimetara, da li je naliveno 12 ili 16 centimetara asfalta i da li put mora da se krpi već sledeće godine zbog lošeg kvaliteta radova ili zbog prevelike količine bačene soli u zimskom periodu.
Na početku, za eliminaciju konkurencije služe reference i licence. Referenca zahteva da je neko obavljao slične poslove određenog obima, da je obavljao slične usluge, čak da je isporučivao ili ugrađivao robu koja je predmet nabavke. Traže se i odgovarajući ljudski, tehnički ili finansijski resursi. U praksi se desilo da je jedan državni organ raspisao javnu nabavku održavanja velikog broja ”split” klima uređaja. Tražili su da ponuđač u poslednje dve godine ima stalno zaposlenog inženjera elektroničara, elektroinženjera, građevinskog inženjera i mašinskog inženjera.
Za dobijanje posla u javnim nabavkama važan element jesu uslovi plaćanja. Iako državni organ mora da ima obezbeđena sredstva u budžetu da bi uopšte raspisao javnu nabavku, boduju se uslovi plaćanja. Favorizovana firma ponudiće rok plaćanja od 120 dana i za to će dobiti desetak poena, iako ponuđač zna da će novac dobiti u roku od 15 dana. I rok isporuke omogućiće prednost favorizovanom ponuđaču – firma koja treba da dobije posao znaće unapred, pre raspisivanja, koliko će se nečega tražiti odmah, koliki će biti rok za ostatak i moći će na vreme da proizvede ili nabavi robu. Tako će biti u stanju da ispuni uslove za kratki i strogi rok isporuke, a za to će dobiti desetak ponderskih poena.
A najčešći način za nameštanje nabavki robe u otvorenom postupku jeste preko tehničkih karakteristika. Naručilac može da uzme katalog proizvođača i prepiše njegove tehničke karakteristike. Mnogi će moći da ispune uslov da neki uređaj ima određenu snagu ili broj obrtaja, ali će retki moći da ispune zahtev (ili će ih skupo koštati da prave potpuno novo kućište) da uređaj bude tačno određenih dimenzija.
„Moji ljudi“ na pravom mestu: Da bi se uopšte došlo do nameštanja mora se poštovati nepisana procedura – onaj ko želi da dobije posao obraća se rukovodiocu. Od cene zavisi nivo na koji ulazi – generalni direktor ili direktor sektora koji ga preusmerava na predsednika komisije za javne nabavke. Predsednik komisije ga šalje kod odgovarajućih stručnjaka koji spremaju predmet radova, procenu vrednosti, tehnički opis i tehničke uslove. Tehnički uslovi u startu eliminišu deo konkurencije – pominjani ljudski, tehnički i finansijski resursi – odgovaraće onome čime ”naš” ponuđač raspolaže. I fino podešeni kriterijumi, uslovi i rokovi, daće mu prednost prilikom bodovanja.
Konačno, „insajder“ će moći da ponudi i povoljnu cenu ako zna koliki će biti stvarni troškovi i šta od onoga što je u dokumentaciji opisano zaista mora da se uradi, pre nego što sve zalije beton ili zatrpa zemlja.
Često će se dogoditi, naime, da će troškovi biti niži nego što su procenjeni jer će se ispostaviti da mnoštvo tehničkih detalja postavljenih u zahtevu treba da budu ispunjeni samo formalno i tako će ”naš” ponuđač, pored svega, imati i najbolju cenu, ispod procenjene vrednosti iz plana nabavki, a ipak znatno višu od realnih troškova. A razlika – pet do deset odsto od bruto cene – odlazi predsedniku tenderske komisije, on isplaćuje tehnička lica koja su pomogla i deo predaje direktoru koji je preporučio ponuđača.
Sve to pod uslovom da je reč o nabavci koja je zaista potrebna i smislena.
TRANSPARENTNOSTSRBIJA: Procedure ne pomažu
Predstavnik nevladine organizacije Transparentnost Srbija Danilo Pejović ocenjuje da je u postupcima javnih nabavki, a posebno javnih nabavki malih vrednosti, prisutna korupcija koja je najčešće proizvod dogovora naručilaca i ponuđača, a da same procedure takvo stanje ne mogu promeniti već da je neophodna promena svesti kod ponuđača – da ne pristanu na tu vrstu dogovara i da imaju poverenje u institucije. Ovoj organizaciji 2010. godine 104 ponuđača prijavila su postojanje neregularnosti u procesu javnih nabavki i dobili su odgovarajuću pravnu pomoć.
KOMISIJA ZA ZAŠTITU PRAVA U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI: Preduzimamo niz aktivnosti
Predsednik Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki Borislav Galić kaže da će Komisija u narednom periodu zahtevati da svi naručioci koji su sprovodili postupke javnih nabavki u kojima su usvojeni zahtevi za zaštitu prava, dostave izveštaje i dokumentaciju o sprovođenju postupaka. “Ukoliko se ustanovi da nisu poštovana uputstva Republičke komisije ili ako se navedeni izveštaji i dokumentacija ne dostave u određenom roku, o tome će biti obavešteni nadležni organ za poslove revizije javnih sredstava, budžetska inspekcija, Skupština i Vlada, a očekujemo i prekršajne sankcije za ovakve naručioce”, naglasio je Galić.
AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE: Bez predstavki
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković kaže da za godinu i po dana rada nije stigla nijedna predstavka na postupke javnih nabavki. „Agencija nema direktne nadležnosti da kontroliše proces javnih nabavki. Inicirali smo i koordiniramo mesečne sastanke s predstavnicima svih institucija uključenih u postupke javnih nabavki, kako bi se utvrdilo šta su gorući problemi u ovoj oblasti. U junu ćemo skinuti ’famu’ o javnim nabavkama u Srbiji.“
UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE: Nova strategija
Savetnik u Upravi za javne nabavke Saša Varinac najavljuje novu strategiju čija će prva verzija do juna biti dostavljena Ministarstvu finansija. „Ideja je da nova strategija predvidi mogućnost da Uprava reaguje u bilo kojoj fazi postupka, čim dođe do informacija da je bilo nezakonitosti, da ima mogućnost da pokreće prekršajne postupke protiv naručilaca koji ne postupaju u skladu sa zakonom i da traži poništenje postupka, bez obzira na ponuđače, u uslovima koji će biti jasno definisani. Planirano je i da se Upravi za javne nabavke da jasno ovlašćenje da pokreće postupke za utvrđivanje ništavosti sklopljenih ugovora.“