Strukovni ekolog, analitičar zaštite životne sredine, fizikohemičar, inženjer mehatronike, menadžer bezbednosti… Ako kao roditelj proživljavate stresnu situaciju koja se zove upis u srednju školu ili na fakultet, da li ste pomišljali da bi vaša deca mogla da se bave ovim poslovima. Ako niste, valjalo bi da o tome razmislite. Jer, u Nacionalnoj službi zapošljavanja tvrde da je reč o zanimanjima koja će narednih decenija biti među najtraženijim.
Ko u Srbiji ima privilegiju da je zaposlen, bilo da je reč o državnim ustanovama ili privatnim kompanijama, svakodnevno se susreće sa zanimanjima koja, pre nego što su nas zapljusnule blagodeti tranzicije, nisu postojala. Hijerarhija modernih firmi vrvi od svakojakih menadžera – od onih opšte prakse i s političkim pedigreom, do famoznih HR menadžera, zamišljenih kao “rame za plakanje” ljudskih resursa, a u praksi preobraženih u megafone poslodavaca. Za razliku od ozbiljnih evropskih zemalja koje se već duže vreme pripremaju za promene koje će na tržištu rada prouzrokovati napredak nauke i tehnologije, kod nas još nije sprovedeno nijedno ozbiljno istraživanje o budućim potrebama za radnom snagom, a na osnovu kojeg bi se postavili temelji modernog obrazovnog sistema i relevantnih nastavnih programa. U Nacionalnoj službi zapošljavanja (NSZ) za Novi magazin kažu da je sadašnja nomenklatura zanimanja, usvojena još 1990, koncipirana prema važećem sistemu iz vremena neposredno posle raspada SFRJ. Izrada novog nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja, usaglašenog s Međunarodnom standardnom klasifikacijom zanimanja (ISCO), tek predstoji. Do tada moguće je samo reagovanje od slučaja do slučaja. Kao pozitivan primer u NSZ navode uvođenje novog obrazovnog profila autotroničara (mehaničar za automobile uz pomoć kompjutera) za kojim se pojavila tražnja, a takvih kadrova u evidenciji službe nije bilo.
Pres služba „biroa rada“ dostavila nam je i spisak oblasti u kojima se u perspektivi može očekivati razvoj postojećih i novih zanimanja: kultura i informisanje, dizajn, produkcija, finansijska analiza, finansijsko posredovanje, poslovno savetovanje, turizam, banjsko lečenje, estetska hirurgija, IT sektor, nastava na daljinu, konsalting, prehrambena industrija. Ipak, da su perspektive jedno, a stvarnost nešto sasvim drugo, svedoči i slučaj Miće Karaklajića, vrhunskog računovodstvenog stručnjaka koji posle napuštanja rukovodećeg mesta u jednoj od najvećih srpskih kompanija već dve godine ne uspeva da pronađe stalni posao.
„U svetu su poreski savetnici, ljudi koji ‘uče’ klijente kako da što manje plate porez, a da sve bude po zakonu, izuzetno traženi. Naši novokomponovani biznismeni, međutim, bukvalno očekuju da kradeš i još da u njihovo ime potpisuješ lažne bilanse“ – kaže razočarani Karaklajić, dokazani ekspert koji zbog upornog odbijanja da se uklopi u bizarni srpski sistem vođenja poslovnih knjiga živi na rubu egzistencije.
U Srbiji, očito, nije dovoljno biti stručnjak, čak ni za makar pristojan život. Izuzetak su elektroinženjeri, posebno oni koji završe smer1 informacionih tehnologija, koji se, ako ih ovde neće, bez problema zapošljavaju u inostranstvu. Unazad nekoliko godina u SAD je izdato preko 250 radnih dozvola našim inženjerima elektrotehnike i to bez prethodne nostrifikacije diploma. Ali nisu svi rođeni za elektrotehniku, niti svi mogu i žele da napuste zemlju u kojoj su rođeni. Gde oni da se udenu?
Prema analizi Unije poslodavaca, ali i najavama Olivera Dulića, ministra životne sredine, u sledećih nekoliko godina 10 do 15 hiljada ljudi moći da se zaposli u firmama za sakupljanje ambalaže i drugog otpada. Demografski procesi takođe otvaraju veliki prostor za zapošljavanje u oblasti nege starih i bolesnih osoba. Privatni domovi penzionera niču kao pečurke posle kiše. Samo u Gerontološkom centru u Subotici ove će godine biti zaposlena 72 radnika, a sve su traženiji i tzv. kućni pomoćnici, koji usamljenim i nemoćnim osobama pomažu u organizaciji svakodnevnog života.
Kako će se, međutim, Srbija prilagoditi promenama na tržištu rada nastalim kao posledica svetske ekonomske krize 2008? Sonja Kmezić, šef sajta poslovi.infostud, kaže da novi poslovni svet od ekonomista zahteva da troškovno, tj. racionalno opravdaju potrebu za zanimanjima koja nam mogu osigurati bolju sutrašnjicu. Te promene, kaže Kmezić, vrlo lako mogu doneti nove koncepte rada i zaposlenja, od kojih neki već postoje, a neki će tek da „zažive“.
„Mesto prebivališta zaposlenog već danas se može smatrati nebitnim. Posao se može obavljati od kuće, putem Interneta ili video poziva, bitna je jedino stabilna komunikacija. Takođe, poslovni timovi mogu se sastavljati isključivo prema potrebi ili poslu koji treba uraditi, što vodi ka tome da stalno zaposlenje postaje zastareo koncept, a isto važi i za radno vreme ‘od 9 do 5’, na koje su mnogi navikli“, kaže Kmezićeva za Novi magazin.
O novim zanimanjima razmišljaju i naši susedi. Tako je u Hrvatskoj, zemlji „sapunica“, na jednom sajtu kao poželjno zanimanje označen i posao scenariste. U smišljanje dogodovština u jednoj porodici, firmi ili malom slavonskom selu, a koje će kroz stotinjak i više epizoda prežvakavati dokoni TV konzumenti, može se upustiti svako ko ima maštu i umeće da se uklopi u mali produkcijski budžet. Posetioci istog sajta kao vanredno zanimljivo izdvojili su i zanimanje nazvano – stručnjak za antikorupciju. Iako bi padao na nos od posla, sa iskustvom Verice Barać teško da bi se neko u Srbiji odlučio za ovo zanimanje, bez obzira na potencijalnu zaradu.
I dok se mi, razapeti između poplave privatnih fakulteta sumnjivog kvaliteta i državnog univerziteta koji upisuje arheologe kao da će na svakom kilometru Koridora 10 nići poneka epohalna iskopina, tek privikavamo na zanimanja koja su u svetu već uobičajena, najrazvijenije zemlje uveliko se bave poslovima koji će dominirati u dalekoj budućnosti. Tako je časopis Forbs objavio popis zanimanja koja će opstati u 22. veku kada će, kako se predviđa, svaka firma zapošljavati bar jednog futurologa, filmske režisere zameniće oni holografski, a majka svih nauka matematika ponovo će postati izuzetno tražena „roba”. U istraživanju koje je, na zahtev britanske vlade, sprovela kompanija Fast Future, među najtraženija zanimanja u idućih 20 godina našli su se i svemirski turistički vodiči, trgovci vremenom, virtualni učitelji. Najunosnija će biti zanimanja hirurga za povećanje pamćenja i inženjera za sprečavanje klimatskih promena, a odmah za njima slede stručnjaci za vertikalnu poljoprivredu, odnosno uzgoj žitarica, voća i povrća u neboderima, tzv. „farmoderima“.
Američki poslovni magazin “Business 2.0” za najplaćenija zanimanja budućnosti proglasio je inženjere tehničkih nauka, specijalizovane za globalno praćenje bolesti, programere robota i, na prvom mestu, „radijacione” hirurge (onkolozi) sa očekivanom zaradom od 200 do 800 hiljada dolara godišnje
I dok u svetu naučna fantastika polako postaje stvarnost, u Srbiji se slobodno vreme najprofitabilnije popunjava članstvom u upravnim odborima javnih preduzeća. Baš kao u onoj priči vlasnika Ktitora Milije Milosavljevića koga su, odmah posle promena 2000, na jednom konkursu opsedali eksperti tada nestranačke organizacije G17. A Milija ih je na intervjuu šeretski pitao: „Ako ste eksperti, kako to da ste bez posla!? ”
Deset godina posle ove anegdote stvari se nisu mnogo promenile. Izvršioci čak i najsofisticiranijih poslova biraju se prema partijskom ključu. Ako tako nastavimo vrlo je izvesno da će nam i robote programirati kadrovi koalicionih partnera.