Nakon vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, održanih 28. decembra 2025, kao i ubedljive pobede Aljbina Kurtija, pokazalo se da je došlo do suštinskog redefinisanja tamošnje političke scene. Pred Kosovom se sada otvaraju ključna pitanja da li je na vidiku formiranje Vlade „Kurti 3“, postoji li realna mogućnost novih izbora i kakav će biti rasplet u vezi sa izborom predsednika Kosova?
Pokret Samoopredeljenje potvrdio se ne samo kao najveća, već i kao dominantna politička snaga, sa znatno većom podrškom birača u poređenju sa svim ostalim strankama zajedno. Takav ishod ostvaren je drugi put zaredom, što suštinski menja dosadašnji odnos snaga i nameće potrebu da opozicija ozbiljno preispita sopstvenu političku strategiju.
Ipak, iznad svega ostaje ključno pitanje da li će Samoopredeljenje uspeti da gotovo samostalno formira vladu. Izvesno je, međutim, da politički procesi neće biti okončani samim proglašenjem konačnih rezultata izbora. Centralna izborna komisija (CIK) najavila je da bi konačni rezultati prevremenih parlamentarnih izbora mogli biti objavljeni i pre roka planiranog za 19. januar, ali time politička neizvesnost ne prestaje. Kosovo već ulazi u novu fazu neizvesnosti, uslediće proces izbora predsednika, koji nosi dodatne političke i institucionalne izazove.
REKORDER
Prema preliminarnim rezultatima CIK-a, nakon što je prebrojano više od 95 odsto glasova, Pokret Samoopredeljenje osvojio je 50,67 odsto podrške birača, čime je zabeležio rekordnu pobedu. Na drugom mestu nalazi se Demokratska partija Kosova (PDK) sa 20,43 odsto glasova, dok je Demokratski savez Kosova (LDK) osvojio 13,33 odsto. Alijansa za budućnost Kosova (AAK) je četvrta stranka sa 5,52 odsto osvojenih glasova. Prema ovim preliminarnim rezultatima, Samoopredeljenje je obezbedilo 57 poslaničkih mandata, dok su tri opozicione stranke zajedno osvojile oko 43 mesta u novom sazivu Skupštine Kosova, što dodatno potvrđuje duboku asimetriju političke moći i otvara pitanje buduće dinamike odnosa između vlasti i opozicije u narednom periodu.
Pobedu Kurtija mnogi na Kosovu nazivaju „istorijskom“, jer se pokazalo da je Samoopredeljenje i apsolutni rekord po broju osvojenih glasova sa više od 461.000 glasova. Predsednik stranke i premijer u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti, dobio je oko 385.692 glasa, što predstavlja najviši pojedinačni rezultat u istoriji kosovskih izbora. Za razliku od prethodnih izbornih ciklusa, Samoopredeljenje se ovoga puta nalazi u znatno povoljnijoj poziciji za formiranje nove vlade, oslanjajući se na podršku političkih subjekata iz redova nevećinskih zajednica, pre svega onih koje ne pripadaju srpskoj zajednici.
Predstavnici više manjinskih partija već su potvrdili spremnost da u Skupštini Kosova podrže formiranje vlade „Kurti 3“, čime se dodatno učvršćuje parlamentarna osnova za stabilnu izvršnu vlast. Predstavnica bošnjačke zajednice Emilija Redžepi, bivša potpredsednica Skupštine Kosova i nekadašnja potpredsednica Vlade u kabinetu „Kurti 2“, saopštila je da će se saradnja sa Samoopredeljenjem nastaviti. Ona je ocenila da su bošnjačke stranke od formiranja vlade „Kurti 1“ bile kontinuirani koalicioni partneri i da će takav odnos biti nastavljen i u narednom mandatu.
Spremnost na saradnju potvrdio je i Nenad Rašić, lider Partije za slobodu, pravdu i opstanak, ocenivši da postoje realne šanse da njegova stranka bude deo nove vlade. Dosadašnja saradnja sa Samoopredeljenjem, prema njegovoj proceni, predstavlja osnov za nastavak političkog partnerstva u narednom periodu. Kurti je najavio da će, odmah po proglašenju konačnih rezultata izbora započeti proces formiranja nove vlade. Kao redosled koraka istakao je najpre konstituisanje Skupštine, potom formiranje Vlade, a tek nakon toga izbor predsednika Kosova, imajući u vidu da aktuelnoj predsednici Vjosi Osmani ističe mandat.
Za razliku od ranijih izbornih ciklusa, ovakav izborni ishod značajno smanjuje rizik od institucionalne paralize, ponavljanja izbora i budžetskih kriza. Očekuje se relativno brzo formiranje novih institucija nakon dužeg perioda političke neizvesnosti. Međutim, 2026. godina donosi nove izazove.
Opozicija bez profila
Pokušaji pojedinih opozicionih stranaka da se legitimišu kroz akademski ili ekspertski imidž, naročito nakon promena u partijskim rukovodstvima, nisu dali očekivane rezultate. Pokazalo se da formalne kvalifikacije same po sebi ne garantuju političko vođstvo niti sposobnost mobilizacije biračkog tela. Analitičari u Prištini sve češće ocenjuju da je opoziciji neophodna jasnija politička artikulacija i prepoznatljiva vizija, kako bi ponovo postala relevantan akter na političkoj sceni.
U tom smislu, ovi izbori predstavljaju više od još jedne izborne pobede vlasti, oni su ozbiljno upozorenje na duboku krizu opozicije i njenu nesposobnost da odgovori na aktuelne izazove kosovske politike scene. Izborna dominacija Samoopredeljenja, stoga, ne proizilazi nužno iz uverenja da je aktuelna vlast bez grešaka, već iz činjenice da ne postoji snažnija, kredibilnija i politički ubedljivija alternativa.
Opšti utisak izbora jeste da je na Kosovu došlo do dubinske transformacije političke scene. Samoopredeljenje je dodatno učvrstilo svoju poziciju, ne samo kao najveća, već i kao dominantna politička snaga, čime je značajno sužen prostor za postizborne neizvesnosti, institucionalne blokade i vanredne izbore.
Iako je izborna pobeda Samoopredeljenja jasna i ubedljiva, brojni analitičari ukazuju da će u narednom periodu biti neophodna veća spremnost na saradnju između vlasti i opozicije, naročito u pitanjima od posebnog značaja. Upravo politički dijalog i institucionalna odgovornost, koji su u velikoj meri izostali tokom godine obeležene izborima, neuspelim pokušajima formiranja institucija i izostankom političkog dogovora između vlasti i opozicije, odrediće da li će aktuelni izborni ishod predstavljati početak stabilnog političkog ciklusa ili još jednu propuštenu priliku.
Ovakva koncentracija političke moći jedne stranke neminovno nameće potrebu za ozbiljnim preispitivanjem položaja i uloge opozicije. Izborni rezultat razotkrio je njenu strukturnu slabost. Prema brojnim analizama, ovakav ishod nije isključivo posledica političkih poteza Aljbina Kurtija, već pre svega dugogodišnje nesposobnosti opozicije da ponudi uverljivu, modernu i vrednosno jasno profilisanu alternativu. Sve češće se ocenjuje da je reč o krizi identiteta, vizije i političkog integriteta, a ne samo o problemu liderstva. Aktuelna opozicija na Kosovu godinama je, u posleratnom periodu, učestvovala u vlasti, zbog čega se njen politički kredibilitet smatra istrošenim. Izostanak vidljivih rezultata u oblasti reformi, borbe protiv korupcije i jačanja institucija tokom perioda kada je bila deo vlasti dodatno je oslabio njenu poziciju. U takvom kontekstu, teško je govoriti o stvarnoj političkoj alternativi.
Srbi u novom sazivu kosovskog parlamenta
Kada je reč o glasovima srpske zajednice, Srpska lista je, prema podacima CIK-a osvojila 4,56 odsto ukupnih glasova. Prema preliminarnim rezultatima, Srpskoj listi pripada devet poslaničkih mesta, dok je jedno osvojio Nenad Rašić, ali konačni ishod još nije potvrđen.
Zvanični Beograd, međutim, saopštio je da je Srpska lista ostvarila ubedljivu pobedu, osvojivši svih 10 zagarantovanih mandata u kosovskom parlamentu, uz više od 90 odsto glasova u srpskim sredinama. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković naveo je da je Srpska lista osvojila oko 3.000 glasova više nego na prethodnim izborima, što, prema njegovim rečima, potvrđuje rastuće poverenje srpskog biračkog tela. Time je, prema ocenama srpskih zvaničnika, potvrđen puni legitimitet Srpske liste, koja ima bezrezervnu podršku Beograda i vladajuće Srpska napredna stranka, a za zvanični Beograd ostaje „jedini politički predstavnik Srba na Kosovu“ i ključna veza između srpske zajednice i institucija Srbije.
Koncentracija političke moći jedne stranke otvara pitanje institucionalne ravnoteže i političke odgovornosti aktuelne vlasti, kako u pogledu unutrašnjih reformi, tako i u odnosima sa međunarodnom zajednicom i regionalnom stabilnošću. Ključni test ove političke dominacije biće sposobnost da se izborna pobeda pretoči u konkretne i merljive rezultate, naročito u oblastima koje predstavljaju centralne zahteve međunarodnih partnera poput primene postignutih sporazuma u dijalogu sa Beogradom, unapređenje odnosa sa zapadnim saveznicima i ostvarivanje vidljivog napretka u procesu evropskih integracija. U suprotnom, dugoročna politička stabilnost mogla bi biti dovedena u pitanje, bez obzira na broj osvojenih poslaničkih mandata. U takvim okolnostima, pred novom vladom stoji obaveza da nadoknadi izgubljeno vreme usled dugotrajnog političkog zastoja, u kojem se Kosovo nalazi još od izbora u februaru 2025. godine.
Osvrćući se na značaj aktuelnih izbornih rezultata, predsednica Kosova Vjosa Osmani ocenila je da zemlja mora ubrzati reformske i institucionalne procese. Prema njenim rečima, brzo formiranje novih institucija predstavlja nužan preduslov za suočavanje sa brojnim temama koje su ostale po strani, posebno u oblasti ekonomije, evropskih integracija i drugih ključnih sektora, u kojima Kosovo mora „da ubrza korak“ kako bi nadoknadilo propušteno. I sama Vjosa Osmani će, nakon konstituisanja novog saziva Skupštine Kosova, ponovo doći u fokus narednog političkog ciklusa, koji nosi novu institucionalnu i političku neizvesnost. Već u martu predstoji izbor predsednika, proces koji može imati direktan uticaj na stabilnost institucija i otvoriti prostor za novu političku neizvesnost, uključujući i mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora. Iako je Osmani najavila kandidaturu za drugi mandat, obezbeđivanje potrebne parlamentarne većine ostaje neizvesno u uslovima složenih odnosa u novom sazivu. U tom kontekstu, Kurti već upozorava da predstoji politički osetljiv period i ne isključuje scenario novih izbora već na proleće, ukoliko izostane dogovor oko izbora predsednika.