„Rad se ne završava izborima. Fokus moje administracije će biti na ljudima koji su često zapostavljeni našom politikom. Mnogi od problema s kojima se suočavamo, kao što su kriza priuštivosti stanova, postoje još od pre Trampove administracije. Ipak, ono što mi uliva nadu su priče brojnih građana koji nikada ranije nisu glasali. Ovako visoku izlaznost na izborima nismo videli još od 1969. godine“, rekao je Mamdani.
Prema podacima Izborne komisije Njujorka, za gradonačelnika glasalo je više od dva miliona birača. Demokratski socijalista Mamdani je pobedio sa približno 50.4 odsto glasova, nezavisni kandidat Endru Kuomo dobio je oko 41,6 odsto glasova, a republikanski kandidat Kurtis Silva 7,1 odsto glasova. Mamdani je posebno popularan među mladim biračima i radničkom klasom, zahvaljujući svojoj platformi koja je fokusirana na priuštivost života: zamrzavanje stanarina na regulisanim stanovima, pomoć malim preduzećima, besplatnom gradskom prevozu, univerzalnoj brizi o deci, povećanju poreza za bogate.
I BROJNI RABINI ZA MAMDANIJA
„Moja poruka za ICE agente (Služba za imigraciju i carinu SAD) i za sve ljude ovog grada je da će svi biti pod istim standardom zakona. Ako prekršite zakon, morate snositi posledice. Nažalost, postoji osećaj širom zemlje da je određenim ljudima dozvoljeno da krše zakon, bilo da je to predsednik ili sami agenti. Ono što Njujorčani žele jeste doslednost, i to ćemo obezbediti“, izjavio je on.
U gradu sa najvećem jevrejskom populacijom izvan Izraela, Mamdani, koji se izjašnjava kao anticionista, je najistaknutija pristalica prava Palestinaca koji je izabran na javnu funkciju u SAD. Odavno postoji duboka podela unutar jevrejskih zajednica, između konzervativnih i liberalnijih pristupa, između starijih i mlađih, posebno od kad je počeo rat u Gazi. Mamdani nije izazvao ovu podelu, ali je duboko uvećao.
Više od 1.000 američkih rabina, uglavnom iz konzervativnih sinagoga, podržalo je stav da on predstavlja pretnju za jevrejsku zajednicu i da Jevreji više nisu bezbedni u Njujorku. S druge strane, liberalniji među njima, poput pokreta Jews for Peace i Jews for Zohran, predstavljaju drugačiji glas u zajednici. Stotine rabina iz Njujorka su protestovali protiv rata i potpisali pisma u kojima pozivaju Izrael da dozvoli ulazak humanitarne pomoći u Gazu. Ta demografska grupa, kao i veliki procenat mladih Jevreja, glasali su za Mamdanija. Na kraju dana, od oko milion Jevreja u Njujorku, samo petina pripada ultrakonzervativnom spektru; za većinu Jevreja, Mamdanijeva glavna vizija, priuštivost života, igra znatno veću ulogu u političkim stavovima nego Izrael.
Obećao je da će privesti izraelskog premijera Netanjahua ako kroči u Njujork, iako podržava pravo Izraela da postoji. Mamdanijeva spremnost da javno izrazi kontroverzne stavove ga čini radikalno drugačijim u odnosu na većinu političara u Njujorku, i u svetu. Zohran Mamdani je svojim stavovima izazvao snažne reakcije među elitom i onima koji drže moć u gradu, od biznisa i investitora do vlasnika nekretnina.
MILIONI DOLARA DA SPREČE POBEDU
Kampanju Mamdanija pokušali su da zaustave neki od najmoćnijih ljudi u američkoj politici i biznisu. Prema mnogim izveštajima, uloženo je više od 22 miliona dolara da se spreči njegova pobeda. Među donatorima su bili Majkl Blumberg, bivši gradonačelnik Njujorka, hedž fond menadžer Bil Akman, suosnivač Airbnb-a Džo Gebia i medijski mogul Beri Diler.
Predsednik Donald Tramp je javno nazvao Mamdanija „100 odsto komunističkim ludakom“ i zapretio: „Ako komunista Zohran Mamdani pobedi na izborima, mala je verovatnoća da ću doprinositi federalnim sredstvima, osim minimalnog iznosa koji je neophodan za moj voljeni prvi grad. S komunistom na čelu, ovaj nekad veliki grad nema nikakve šanse za uspeh, pa čak ni za opstanak.“ Otkako je stupio na funkciju, Tramp je koristio federalnu silu protiv nekoliko gradova pod upravom demokrata, među kojima su posebno istaknuti Portland u Oregonu, Los Anđeles u Kaliforniji, i Čikago u Ilinoisu gde su ICE agenti sprovodili masovne racije i hapsili imigrante. Ako se ova politika nastavi, Mamdani će biti primoran da posveti mnogo vremena borbi protiv Trampa.
Prema planovima za 2026. godinu, Njujork bi trebalo da primi ukupno 7,4 milijarde dolara federalnih sredstava. Najveći deo izdvajanja idu za obrazovanje (6,2 odsto) i za Odeljenje za socijalne usluge (13,3 procenta).
Ipak, uprkos najskupljoj kampanji protiv jednog progresivnog kandidata u istoriji Njujorka i protivljenju finansijske elite, Mamdani je odneo pobedu u gradu koji je prestonica kapitalizma, potvrdivši da se čak i protiv tradicionalnih struktura moći može suprotstaviti kandidat sa progresivnom platformom. Mamdani je uspeo da izgradi snažan pokret na terenu.
Njegova kampanja, pod nazivom „Team Zohran“, okupila je oko 90.000 volontera koji su sprovodili „canvassing“ akcije i telefonske pozive u svim opštinama Njujorka, pokušavajući da dopru do birača na lokalnom nivou. Budući gradonačelnik je sam proveo mesece među građanima: hodao je ulicama, vozio se metroom, razgovarao sa vlasnicima lokalnih prodavnica (bodega), posećivao gej klubove i uspostavljao direktan kontakt sa ljudima. U svom pobedničkom govoru, on je posebno zahvalio ljudima iz radničke klase koji su često zaboravljeni u politici: „Hvala onima koje politika našeg grada često zaboravlja. Mislim na jemenske vlasnike malih prodavnica, meksičke bake, senegalske taksiste i uzbečke medicinske sestre…ovaj grad je vaš grad, a ova demokratija pripada i vama.“
NADA I SKEPSA
Pobeda Mamdanija izazvala je pomešane reakcije među Njujorčanima. Dok su neki građani izrazili nadu koju nisu osetili još od izbora predsednika Obame 2008, drugi su bili skeptični. Penzionisani ekonomista i dugogodišnji direktor brokerske kuće Scarsdale Equities, Antoni Loubir (82) upozorava: „Njegove ideje jesu privlačne, ali kroz istoriju takvi političari često bivaju ili smenjeni ili ubijeni.“
Patrik Bohan (61), dekan za opštu i finansijsku administraciju na Školi za međunarodne i javne poslove (SIPA) Univerziteta Kolumbia, dodaje: „Mislim da je pozitivna strana to što on ima energiju i deluje da nije korumpiran kao mnogi drugi političari, a negativna strana je to što jednostavno nema iskustva. Ima samo 34 godine.“
Ivan Harvi (46), analitičar hedž fonda, ističe da je uticaj gradonačelnika ograničen jer prava moć leži u rukama velikih investicionih banaka i korporacija koje diktiraju šta je zaista izvodljivo. „Njegovi politički slogani kao čuvena Njujork nije na prodaju motivišu birače i zvuče moćno, međutim, ideja da se ograničava uticaj velikih korporacija i Volstrita na gradsku politiku prosto nije primenjiva u praksi. Kada Goldman Saks, J.P. Morgan, Citigroup, Meril Linč i ostale investicione banke pošalju svoje predstavnike da posete Zohrana i objasne mu kako stvari zapravo funkcionišu i kako se Njujork zaista vodi, tada će shvatiti da gradom ne upravlja gradonačelnik.“
Pitanje finansiranja Mamdanijeve kampanje dodatno je privuklo pažnju kritičara. Iako ne postoji javna dokumentacija o direktnoj donaciji Džordža Sorosa ili njegovih fondacija Mamdaniju, Sorosova mreža, Open Society Foundations, posredno je podržala organizaciju Working Families Party (WFP), koja je bila među glavnim saveznicima njegove kampanje. Prema dostupnim podacima, WFP je od 2016. godine primila oko 23,7 miliona dolara iz izvora povezanih sa Sorosom, dok je dodatnih 14 miliona dolara otišlo drugim neprofitnim organizacijama povezanim sa progresivnim političkim strukturama u Njujorku.
Zohran Mamdani označava novu eru u Njujorku: mladu, progresivnu i spremnu da se suprotstavi bogatim interesnim grupama u politici. Dok biznis elite i tradicionalne institucije osuđuju njegovu politiku, široki slojevi građana vide u njemu nadu za promenu i grad koji stvarno nije na prodaju već pripada ljudima, a ne interesnim grupama.
Mamdanijevu kampanju su podržali američki senator Berni Sanders iz Vermonta i kongresmenka Aleksandria Okasio-Kortez iz Njujorka.