Za pobednika je izglasan Donald Tramp (78), ali su analitičari hitro iščeprkali i „pobednika broj 2“. Taj nezvanični ali prilično dejstvujući status zaradio je hipermilijarder Ilon Mask (53) pošto je, procenjuje se, bitno doprineo povratku bivšeg predsednika u Belu kuću.
Amerikanci su, tako, dobili dvojac kakav se ne pamti. Odnos unutar njega liči na „bromans“ (kovanicu od „bratska romansa“, blisku našem zbratimljenju).
Postali su, bezmalo, nerazdvojni, pa Mask sebe doživljava kao Trampovog „prvog drugara“, što liči na prisvajanje prava na „prvenstvo“ u okruženju šefa države, koje je ekskluzivno porodično, tako da krasi samo „prvu damu“, „prvu decu“ itd. A gost se toliko odomaćio da ga Donaldova unuka zivka „stric Ilon“.
„Orođivanje“ je dalekosežnije. Prvi put u novijoj istoriji se ispostavila tako jaka veza budućeg najmoćnijeg političara i sada najbogatijeg čoveka sveta.
Već daje plodove. Vrednost Maskove imovine je premašila 340 milijadi dolara, a samo posle izbora se povećala za 70 milijardi – prenosi CNBC. Isplatilo mu se višestruko, jer je Trampovu kampanju uložio 130 miliona i što je u nju upregao svoju društvenu mrežu X (koju je tako preimenovao posle kupovine Tvitera za 44 milijardi).
Ulaganja u Maskove kompanije skaču jer se računa s rastom njegovog političkog uticaja. Tramp ga je imenovao da, zajedno s novopečenim milijaderom Vivekom Ramasvamijem (39), rukovodi budućim Odeljenjem za efikasnost države, naciljanim da sreže budžetske troškove.
Mask je obećao da će im od sadašnjih 6,7 biliona dolara otkinuti čak dva biliona. I to samo za godinu i po dana, po preuzimanju dužnosti 20. januara.
Biće to revolucija protiv birokratije a ne protiv demokratije kako nam se spočitava, poručio je. Kakva god da je, podrazumeva masovna otpuštanja iz državne službe, u kojoj je radi 2,3 miliona ljudi, od kojih 85 odsto izvan glavnog grada, izveštava Njujork tajms. I prenosi slutnje eksperata da bi predviđena drastična smanjivanja i budžeta i službenika „dramatično“ naškodila funkcionisanju vlasti.
Ispada, tresla se gora rodio se – iš, iš s posla, počev od Bele kuće iz koje će morati da se isele aktuelni lider Džo Bajden (82) i njegova ekipa. Uz to je najavljeno i masovno čišćenje „nepodobnih činovnika“ (a kao takvi su označeni oni koji su se isticali u kritici programa i karaktera nadolazeće vlasti) u takoreći svim ministarstvima.
„Otpušten si“, bio je Trampov poklič u svojevremenom rijalitiju, što će uskoro postati i Maskov refren. On se već u tome izveštio kad je po preuzimanju Tvitera, broj zaposlenih smanjio sa 8.000 1.500.
Ali, pre izbacivanja, već je počelo ubacivanje – Maska u projektovanje buduće vlasti i izvan namenjene mu funkcije, koja neće biti deo vlade, već direktno na vezi s Belom kućom. Pored izvesnih konsultacija u kadrovisanju, Tramp ga je uključio i u telefonske razgovore s nizom stranih lidera.
Ovdašnji kaže da je i on bio među njima, pa da je Trampa obavestio da je ovde imao veću podršku nego igde u Evropi. I „da ćemo mi moći da napravimo Srbiju pristojnom zemljom“ (ali, to bi iziskivalo odricanje od manira njegove vlasti, a čega nema ni u naznakama)…
Bliskost Trampa i Maska zasad je ispunjena, pa i prepunjena, oznakama da je naj, naj, naj. Jer, taj spoj najbogatijeg i najmoćnijeg čoveka deluje kao najnepredvidljiviji tandem u vrhu najveće sile usred svekolikih kriza na najvišem nivou.
Vlasnik i suvlasnik električnih automobila „Tesla“, društvene mreže X, lansera svemirskih raketa, kompanije koja je počela da ugrađuje čipove u ljudski mozak itd, svakako je globalizovaniji fenomen od budućeg predsednika SAD. A u nekim aspektima je tačna i Maskova tvrdnja da je on „moćniji od bilo koje vlade“, konstatuje i komentator Fajnenšel tajmsa.
Zašto se onda priklonio samo jednom vladaru, i to zemljaku? Odgovori se razilaze.
Po jednima, teži da preobrati Trampa da ne koči globalizaciju jer je ona dobra za biznis. Drugi ga vide kao aktera čija preduzimljivost, i kad je gruba, omogućava napredak čovečanstva, jer se ne libi upuštanja u „nezamislivo“ i pritom ostvaruje uspeh na tržištu. Treći prosuđuju da je uparivanjem s Trampom, samo potvrdio da je svet podvrgnut plutokratiji, vlasti bogatih, prevazi interesa kapitala u političkom odlučivanju. Četvrti samo konstatuju da se upada u sukob interesa, jer će Mask morati da otkida od budžeta, s kojim je i sam u unosnim aranžmanima.
Za razliku od prve dve teze, treća i četvrta su zarazne. Plutokratija i zapadanje vlasti u sukob interesa ne poznaju granice. To je slučaj i u ovde: zacarili su i pre simbioze Tramp-Mask.
A ovaj novi tandem je i eksperiment o izdržljivosti saradnje dva kulta ličnosti. Zbližila ih je obostrana harizma, šoumenska narcisoidnost i forsiranje profita kao antiideološke ideologije.
Ali, tu se krije i zamka. Obojica su navikli da sami odlučuju. Delimično su baš zato menjali političko opredeljivanje, od demokrata, nezavisnih do republikanaca.
Sudbina njihovog partnerstva je neizvesna i zbog obostrane sklonosti ka otpuštanju. Tramp je u prošlom mandatu, brzo i često menjao najbliže saradnike, nalazeći da su „neposlušni“.
A Mask se diči neposlušnošću. Da je makar malo slušao i najmilije, sigurno svom dvanaestom detetu ne bi ozvaničio ime X Æ A-Xii. Masku kao da je bilo bitno da ono bude najnerazumljivije jer je i to, nalik njemu, neko – „naj“.