Pišu: Prof. Jelena Žarković, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu i prof. Ana Aleksić Milić, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu
Niske stope prirodnog priraštaja u kombinaciji sa emigracijom većom od imigracije, predstavljaju problem za domaće tržište rada i ukupnu privredu. Iako se Srbija suočava sa ekonomskim emigracijama još od 1960-ih, u novije vreme primećuju se novi obrasci koji su u skladu sa svetskim trendovima: kod obrazovanije populacije prisutne su takozvane cirkularne migracije koje podrazumevaju ponovljene legalne migracije istog lica između dve ili više država.
Istovremeno, zahvaljujući novim tehnologijama moguće je raditi iz Srbije za stranog poslodavca što ima pozitivni uticaj na povratak srpskih državljana u zemlju porekla.
ULOGA DRŽAVE
Strategija o ekonomskim migracijama za period 2021–2027. usvojena je 2020. godine sa pratećim Akcionim planom. To je prvi javni dokument koji je problematizovao ovu oblast i pokušao da ponudi državne mere u cilju usporavanja emigracije kao i privlačenja povratnika. Država ima značajnu ulogu u postavljanju strateškog okvira koji se odnosi na migracije. Vlada je usvojila Strategiju o ekonomskim migracijama za period 2021–2027. i Akcioni plan koji ističe ove godine. Mere koje su donete uglavnom su motivisane zabrinutošću za takozvani fenomen „odliva mozgova“ te nastoje da podstaknu povratak visokoobrazovanih pojedinaca u Srbiju.
Podaci, ipak, pokazuju da Srbiju više napušta populacija sa srednjoškolskim obrazovanjem te bi nove verzije strategije trebalo da uzmu u obzir tu činjenicu. Po statistici zemalja koje prihvataju naše građane, jedna trećina naših migranata ide u Nemačku. Tu dominiraju ljudi koji imaju samo osnovnu školu. Kada se radi o praćenju migracija, postoji velika razlika između kategorije visokoobrazovanih i onih koji spadaju u visoko-kvalifikovane radnike, onih koji „imaju dobar zanat u svojim rukama“.
Visokoobrazovane mlade ljude koji završavaju fakultet, master, doktorske studije je lako targetirati, videti, pratiti. Oni ostaju u kontaktu sa svojim fakultetom, ostaju u kontaktu preko društvenih mreža. Sa druge strane, kada se prate migracije radnika sa zanatom, strukovna udruženja, koja su ranije održavala kontakt sa deficitarnim zanimanjima, su potpuno zamrla. Upravo je u domenu razvoja programa za zadržavanje ljudskih kapaciteta iz kategorije deficitarnih zanimanja potrebno razviti nove aktivnosti. Potrebno je pružiti podršku strukovnim udruženjima i organizacijama koje okupljaju radnike iz kategorije deficitarnih zanimanja, kako bi se otvorili kanali komunikacije i uspostavila veza koja bi omogućila cirkularnost radnika iz ovih kategorija prema potrebama Republike Srbije.
Država mora aktivnije da se bavi upravljanjem migracijama, da prati koji profili radnika odlaze, a koje su potrebe naše privrede, kao i profile radnika koji nama nedostaju. Na primer, bilateralni sporazum koji je Srbija pre desetak godina potpisala sa Nemačkom za odlazak naših medicinskih sestara, kojih je tada bilo više nego što je bilo potrebno tržištu, ali kada je došla korona, shvatili smo da (potrebnih) medicinskih sestara sada odjednom nema… Nije se upravljalo, nisu se migracije pratile, nije bilo nikakvih mehanizama nadgledanja da li zaista imamo manjkove u našim bolnicama“, kazala je ona.
ODLAZAK I POVRATAK
Za upravljanje migracijama ključno da se ne postavljaju barijere za odlazak ljudi. Iskustvo nedvosmisleno pokazuje da će namereni otići, ako ne formalnim kanalima, otići će neformalnim. Uporedna iskustva pokazuju da postojanje organizacija koje imaju za cilj da budu podrška povratnicima koji razmatraju povratak, ekonomsku aktivnost u matici kao i naučnu i stručnu karijeru ima značajan uticaj na odluku o
Istraživanja pokazuju koji su to najvažniji faktori privlačenja migranata – povratnika i cirkularnih. Ekonomska situacija u zemlji je najvažniji faktor. Opšta ekonomska situacija, lakoća pronalaska zaposlenja i pristojni uslovi rada su glavni faktor privlačenja cirkularnih migranata, ali i razlog odlaska ljudi iz zemlje. Pored toga, važan je kvalitet javnih usluga u domenu zdravstva, obrazovanja i usklađivanja porodičnog i poslovnog života takođe utiče na odluku o povratku u zemlju. Povratnici obično dolaze sa unapređenim kapitalom, ljudskim ili finansijskim, te im je opšti životni standard važan faktor u donošenju odluke o povratku.
Važno im je da mogu relativno jednostavno da reše administrativne stvari za sebe i za članove porodice, posebno ako su dugo bili odsutni iz zemlje (npr. boravišna dozvola). Digitalizacija može da pojednostavi veliki deo procedura vezanih za niz javnih usluga. Ključne informacije za preseljenje trebalo bi da budu brzo i lako dostupne, po mogućstvu na jednom mestu. Najzad, psihološka podrška ima važnu ulogu u olakšavanju povratka u zemlju porekla. Pomoć je potrebna na samom početku i može se pružiti kroz mogućnost povezivanja sa pojedincima koji su prošli kroz slično iskustvo, besplatno psihološko savetovanje i slično.
Održavanje veze sa dijasporom olakšava povratak emigranata u zemlju. Kursevi srpskog jezika za decu emigranata, održavanje kulturnih manifestacija i drugih događaja koji imaju za cilj da održe vezu sa maticom olakšaće povratak u zemlju. Kreiranje i podržavanje organizacija koje imaju za cilj da budu podrška povratnicima koji planiraju povratak u RS, poslovni poduhvat ili naučnu i stručnu karijeru. Tačka povratka predstavlja dobar modus operandi da se umrežavanjem i programima uspostavi most poverenja između dijaspore i Srbije. Ovakve organizacije pronalazimo i u komparativnoj analizi (Irska npr. – Povratak biznisa) i u Srbiji one mogu da pomognu razvoju društva znanja zasnovanog na razmeni znanja i iskustva. Cirkularne migracije omogućavaju nastanak transnacionalnih društvenih mreža koje mogu potencijalnim migrantima da obezbede informacije o slobodnim radnim mestima u zemlji migracije, a sa druge strane da obezbede informacije o ljudskim resursima u zemlji pošiljaoca. Izgradnja ovakvih mreža ima značajne koristi za poslodavce, kojima može predstavljati sigurnu platformu za regrutaciju poznate i pouzdane grupe radnika, koji pripadaju srodnoj socijalnoj mreži po kriterijumima koji za poslodavce mogu da budu važni.