Jedna od retkih privrednih asocijacija koja se usprotivila novim merama je Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije. Naša sagovornica Milena Amon zastupnik je ovog udruženja.
Zašto udruženje Zaštitnik ovaj potez Vlade smatra nepotrebnim.
Uvođenje novih elektronskih fiskalnih kasa u ovom momentu smatramo pogrešnim i nepotrebnim jer privrednici već imaju kase koje su povezane s poreskom upravom, vreme krize nije vreme da se troši ogroman novac iz budžeta, šest milijardi dinara, i da se privrednicima prave dodatni troškovi kad mnogi zbog mera ograničenja jedva funkcionišu. Uvođenje kasa paušalnim delatnostima kao što su frizeri, obućari, moleri nema uticaja na visinu poreza koje oni plaćaju jer ga plaćaju fiksno po rešenju Poreske uprave već im samo pravi nepotreban trošak.
Kojim se motivima uopšte može rukovoditi vlast da uradi tako nešto?
Kao motiv se navodi “modernizacija fiskalizacije”, međutim više deluje da je to samo izgovor da se potroši novac iz budžeta zarad nečijih ličnih interesa. Mi nismo protiv modernizacije kad se ona radi kako treba i u adekvatnom momentu, što ovde nije slučaj. Veća kontrola privrede može se postići samo stimulativnom poreskom politikom koja će “prevesti” neregistrovane subjekte u legalno poslovanje, kojom će se sprečiti šverc robe koja završava na crnom tržištu, većom kontrolom subjekata korisnika ogromnih subvencija čija dobit često završava van zemlje bez plaćanja poreza na dobit, uz očiglednu podršku Poreske uprave, kontrolom krađe struje i ostale akcizne robe o čemu su naši saradnici ekonomisti govorili u više navrata, itd. Zakon o e-fiskalizaciji, zakon o e-fakturisanju i zakon o arhiviranju doneti su bez adekvatne javne rasprave, svi su nedovoljno definisani, ostavljaju preširoka ovlašćenja ministarstvima i predviđaju drakonske kazne čak i u slučajevima gde ne postoji nikakva šteta za budžet – to će dovesti do gašenja legalnih privrednih subjekata i rasta crnog tržišta.
U svakom slučaju, jedno od objašnjenja je da se smanji siva ekonomija. Verujete li da će nova fiskalizacija do toga zaista dovesti?
Nove kase ni na koji način neće doprineti suzbijanju crnog tržišta nego će uzrokovati da mnogi koji sada rade legalno pređu na crno tržište jer je je postalo neizdrživo funkcionisati u privrednom ambijentu gde se legalno registrovani privrednici preopterećuju nametima, obavezama i represivnim odnosom, a ništa se ne radi da se poreska politika učini pravednijom manjim opterećenjima i povećanjem obuhvata poreskih obveznika.
Ministar Mali tvrdi da nove mere neće ni dinara koštati privredu jer će fiskalizacija biti subvencionisana sa 200 evra po kasi.
Najavljena subvencija je 100 evra po objektu i 100 evra po uređaju, a procena PKS je da će trošak biti 46.000 dinara. Drugo, to nije lični novac nijednog ministra već budžetski novac koji dolazi od poreskih obveznika, a vreme krize nije vreme za rasipništvo. Bolje da je taj novac iskorišćen za sprovođenje uredbe o nadoknadi troškova ugroženim delatnostima koja je donesena, a nije sprovedena
Kakav je odnos poreskih i drugih inspektora, uopšte države, prema privrednicima?
Odnos je generalno neprofesionalan i represivan. Ogromne kazne pišu se za navodne prekršaje, ne poštuje se princip srazmernosti niti se uzima u obzir ekonomska moć privrednog subjekta, državni aparat je neefikasan, obaveze često važe samo za privrednike, a prava samo za državu, nemamo jednaku primenu zakona za sve već se inspekcije često koriste kao sredstvo reketiranja privrednika koji nisu privilegovani svojim političkim vezama, itd.
Kako objašnjavate činjenicu da vlast poslednjih godina stalno obećava smanjenje poreza i doprinosa, ali do toga nikako ne dolazi?
Država ne sprovodi poresku reformu koja bi smanjila poreze i doprinose jer ne radi u interesu zaposlenih s malim zaradama ni u interesu domaćeg preduzetništva. Zašto je to tako, pitanje je na koje bi odgovor trebalo da potraže kod nadležnih. Posledice su katastrofalne jer imamo ogromno crno tržište rada, zadužujemo se kao država svakodnevno, ne koristimo svoj potencijal i dovodimo sebe u kolonijalnu poziciju gde nas reklamiraju kao zemlju jeftine radne snage.
Može li se i kako potrošnja budžetskog novca staviti pod kontrolu javnosti, posebno privredne?
Država se ne ponaša po principima dobrog domaćina, novac poreskih obveznika rasipa se na svakom koraku, zbog čega su previsoka opterećenja na male zarade, na male biznise, na neophodnu akciznu robu kao što su struja i gorivo. Imamo preglomazan i neefikasan javni birokratski sektor gde su mnoga radna mesta parazitskog karaktera, odnosno služe za uhlebljenje partijskih poslušnika. Preplaćane javne nabavke služe da se javni novac prelije u privatne džepove. Ministri su nam bahati, brzo se bogate kad dođu na funkcije, novac se rasipa kroz “reprezentaciju”, besna vozila, neograničene račune za telefone, hotele sa pet zvezdica, itd. Sve to dok nam domaća privreda zamire, a decu lečimo SMS porukama.
Na kraju, vi zastupate organizaciju pod neobičnim imenom – Zaštitnik preduzetnika i privrednika. Zar nije bilo dosta raznih privrednih organizacija i udruženja, zašto je potreban i Zaštitnik?
Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije nastalo je zato što smo došli do zaključka da druge organizacije koje bi trebalo da zastupaju interese privrednika ne rade u interesu preduzetnika i privrednika sa domaćim kapitalom. Da je tako, pokazuje Zakon o komorama kojim nas PKS prinudno učlanjava suprotno Zakonu o udruženjima i tretira nas kao članove kad treba da se naplati članarina, a privrednici ne dobijaju obaveštenja ni pozive kad je obavezno sazivanje godišnje skupštine članova radi izbora rukovodstva. Da PKS zaista radi u našem interesu, svi bismo se dobrovoljno učlanili. Izgleda da je došlo vreme da nam pored zaštitnika građana treba formalno telo u vidu zaštitnika privrednika.
M. L.