Šalu na stranu, pred Srbijom su veliki izazovi. Sudeći prema onome što se u predizbornoj kampanji čulo, političari u Srbiji, bar njihov najveći deo, nisu pokazali spremnost da se s njima suoči. Ali nije isključeno, naprotiv, da će kad bude trebalo da pređu sa reči na dela, u sudaru s realnošću malo da „o’lade kapislu“ i da zaborave na predizborna obećanja. Što im ne bi bilo prvi put, ali za razliku od prošlih vremena ovog puta ne bi bilo ni loše da zaborave na brda i doline, kamione i avione koje su obećavali.
Svet se, naime, vrlo promenio, mada se to nekako u Srbiji najupornije odbija da primeti. Najnoviju potvrdu toga predstavlja jedan veliki međunarodni događaj koji je ovde prošao u suštini nezapaženo, mada je zahvaljujući poseti predsednika Tadića protokolarno propraćen izvrsno.
Reč je o Sajmu tehnike i tehnologije u Hanoveru, najvećoj priredbi ovakve vrste u svetu. O tome opširno pišemo na stranicama 38-41 Novog magazina, a na ovom mestu samo želimo da istaknemo da su Sajam otvorili nemačka kancelarka Angela Merkel i kineski premijer Ven Điabao. Kina je, naime, ove godine bila zemlja partner Sajma.
Pre oko četvrt veka, 1988. godine, zemlja partner, da podvučemo, izložbe na kojoj se prikazuju najnovija svetska tehničko-tehnološka dostignuća bila je – SFR Jugoslavija
U stvari, možda te dve činjenice najbolje odslikavaju dubinu promene koja se u međuvremenu desila. Dok je Kina svim silama krenula da se uključuje u globalne ekonomske tokove, Srbija se svim silama iz tih tokova isključivala. Zbog toga je danas pred Srbijom imperativ da se u svetsku privredu (ponovo) uključi. Da zlo bude veće, u uslovima bitno težim nego pre dvadeset i kusur godina.
Kako i čime, postavlja se pitanje. Naša radnička klasa je, naime, poprilično razmažena. Razmaženi su, takođe, svakojakim subvencijama i dotacijama, dobrim delom i preduzetnici. Ali je najrazmaženija, čini se, intelektualna elita koja, svikla na državne jasle, u nastojanju da sačuva sopstvene privilegije pribegava ideološkim (dis)kvalifikacijama i za sve optužuje (neo)liberalizam i tržište. Ni seljak kad dođe na pijacu i ne proda jabuke ne krivi za to pijacu.
Stvar je jednostavna: ili imate robu za svetsko tržište ili je nemate. Ako imate – opstajete; ako nemate – propadate.
Kad naša politička elita shvati ovu jednostavnu istinu, možemo se nadati boljitku.
Ma oni to znaju.To zna i neko ko je nepismen u Srbiji a kamoli oni.Ali dok zadovolje nihove potrebe,sps,js,pups,ds,lsv,sds,g17,urs,ldp,manjine.Zašto ne bi neki “gasarbaiter” koji ima uštedjevinu 200 hiljada evra uložio u Srbiju i lepo živeo da ne mora da ide više na “bauštel”?Pa zato što u Srbiji postoji neko ko čim oseti da neko ima pare ,odmah “ode” i sve mu “pokupi”.Bolje idi na bauštel a pare neka su u švajcarskoj banci.Hrle ka vlasti da bi oni opstali a ne država i narod.Pa to znaju i deca.