Vladimir Gligorov: 100 evra
12.10.2020 Beograd

Vladimir Gligorov: 100 evra

Vladimir Gligorov: 100 evra
Nije sporno da srpske vlasti nisu podelile (gotovo) svima po 100 evra s ciljem da se umanji siromaštvo ili nejednakost već zato da bi bolje prošli na izborima. To, međutim, ne znači da ta mera nije uticala na društvenu nejednakost.

Uzmimo da se svima, i bogatima i siromašnima, povećaju primanja za isti procenat ili za, recimo, 100 evra. Šta je bolje? Zavisi od cilja koji se želi postići.
Mislim da nije sporno da srpske vlasti nisu podelile (gotovo) svima po 100 evra s ciljem da se umanji siromaštvo ili nejednakost već zato da bi bolje prošli na izborima. To, međutim, ne znači da ta mera nije uticala na društvenu nejednakost. Budući da je mera jednokratna i posledice su, uglavnom, prolazne.

Koje bi mogle da budu?

Kada je reč o nejednakosti, ona bi trebalo da se privremeno smanji. Više nego kada bi se svima povećala primanja za isti procenat. Mada bi se i u tom slučaju nejednakost smanjila, ali verovatno znatno manje. Ovo zato što dodatni dohodak povećava dobrobit siromašnih više nego bogatih. Tako da, recimo, povećanje primanja od 10 odsto ne povećava dobrobit u istoj meri bogatima i siromašnima jer novac, ista količina novca, donosi više dobrobiti siromašnima nego bogatima. I naravno, to će svakako biti tačno ukoliko svi dobiju po 100 evra jer će oni vredeti više siromašnima nego bogatima.

Da li bi im još više vredelo ako bogati ne bi dobili 100 evra? Odgovor bi mogao da bude složeniji nego što se čini na prvi pogled, ali to ostavljam po strani. Pojednostavljeno rečeno, to bi zavisilo od toga koliko eventualno smanjenje nejednakosti utiče na dobrobit siromašnijih. Uzmimo ponovo da se svima povećaju primanja za isti procenat, siromašniji bi iskusili veće povećanje dobrobiti, ali bi ono moglo da bude umanjeno ukoliko bi smatrali da to nije pravična mera. Uzmimo da siromašniji smatraju da je pravičnije da svi dobiju istu sumu novca, onda bi eventualni gubitak na dobrobiti zbog nejednakosti bio manji.

Naravno, kako se redovno podseća, još bi veće bilo privremeno smanjenje nejednakosti ako bogatiji ne bi dobili tih dodatnih 100 evra. Dobrobit siromašnih povećala bi se isto u oba slučaja, osim za razliku u eventualnom osećaju pravičnosti ukoliko bi pravo na 100 evra imali siromašniji, ali ne i bogatiji.

Mera je jednokratna, pa možda ima smisla uzeti u obzir i povratak na prethodno stanje, koje ne može, a da ne dovede do negativnog uticaja na dobrobit, opet značajno više siromašnijih nego bogatijih. To se, naravno, ne može izbeći čak i kada se bogatijima ne bi dalo tih 100 evra. Opet, eventualno osećanje pravičnosti moglo bi da utiče na dobrobit siromašnijih, mada možda taj uticaj ne mora da bude jednoznačan.

Primera radi, u epizodi serije Fargo od prošle nedelje, prosjak moli za neki sitan novac, a predoči mu se velika količina novca, uz sugestiju da bi možda mogla da bude njegova. Od čega ne bude ništa, i od milostinje i od bogatstva, ali prosjak nije na istom na čemu je bio – već se oseća mnogo siromašniji jer mu je učinjena, kako i kaže, nepravda.

Zato, čak i kada razlozi za meru podele svima po 100 evra ne bi bili politički, smanjenje nejednakosti i siromaštva svakako nisu ciljevi koji se žele postići. Ciljevi bi mogli biti da dodatno ne osiromaše oni koji nemaju redovne prihode, a i da se održi tražnja za proizvodima, bar onima koji spadaju u neophodnu potrošnju. Jer, ako zemlja nema valjan i sveobuhvatan sistem socijalne zaštite i ako su mnogi poslovi nesigurni, bar kada je reč o trajnosti zaposlenja, a očekuje se da kriza relativno brzo prođe, tada je podela po 100 evra svima verovatno mera koja bi mogla da bude korisna. Čak i ako bi bogatiji taj novac uštedeli, to bi moglo da bude korisno budžetu koji mora da se zaduži da finansira tih 100 evra svima.

Kako je reč o finansiranju novčane pomoći javnim dugom, potrebno je uzeti u obzir ko će i kome taj dug da vraća. Ukoliko je reč o stranom dugu i ako je poreski sistem regresivan, siromašniji će vraćati značajan deo tih 100 evra koje su dobili. To, međutim, nije primedba toj meri zaštite potrošnje, da je tako nazovem, već poreskom sistemu. Ukoliko je on zaista regresivan, kao što verovatno jeste, tada je potrebno videti kako da se promeni da ne bi uticao na povećanu nejednakost, i to trajno.

Ako me sećanje služi, Serž-Kristof Kolm, poznati francuski ekonomista, vezivao je mere kao što su jednako povećanje primanja za levicu, a one po jednakom procentu za desnicu. Jer, prva ne povećava nejednakost, a druga je povećava (izraženoj u osećanju zavisti, kako je on to merio). Naravno, povećanje samo siromašnijima, ako se izolovano posmatra, mera je koja je još više ulevo. Ako nije reč o jednokratnom daru sa očekivanom zahvalnošću na izborima, koji je potom još potrebno i vratiti.
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle? Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle?

    Stvarno je naslov eseja Ibera Vedrina, bivšeg ministra inostranih poslova Francuske, objavljenog u ovom broju Novog magazina, publikovanog pandemijskog juna 2020, u kojem se bavi pitanjem šta posle Korone? Mnogo je razmišljanja na tu temu, ali kod Vedrina postoji meni inspirativna postavka.

  • Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem

    Oni kao hoće da nas prime, a mi kao hoćemo da uđemo. Ovom rečenicom – parafrazirajući onog vojnika iz rata u Sloveniji početkom devedesetih – sve češće se na opozicionoj sceni kvalifikuje proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Drugim rečima – niti Srbija hoće zaista da uđe u Evropsku uniju niti EU hoće da primi Srbiju.

  • Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo

    Stiče se utisak da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani, i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč može, u svakom ad hoc slučaju, imati najviša izvršna vlast

  • Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata" Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"

    Stičem utisak da je Vlada Srbije otkrila čari “finansijskih instrumenata” kojima se poskrivećki može dolivati novac poreskih obveznika u državne firme, što upućuje na zaključak da ništa nije skupo kada treba “lakirati” njene poslovne poteze kako bi vladajuća “politika uspeha” ostala nenarušena.

  • Vladimir Gligorov: 100 evra Vladimir Gligorov: 100 evra

    Nije sporno da srpske vlasti nisu podelile (gotovo) svima po 100 evra s ciljem da se umanji siromaštvo ili nejednakost već zato da bi bolje prošli na izborima. To, međutim, ne znači da ta mera nije uticala na društvenu nejednakost.

  • Vladimir Gligorov: Državne plate Vladimir Gligorov: Državne plate

    Kako to već biva, povećanje plata u javnom sektoru sledeće godine najavljeno je, naravno, kao redak svetski uspeh. Malo koja druga zemlja će u tome uspeti, a najverovatnije nijedna. Jer, čini se da je tvrdnja da nemaju prostora u budžetu.

  • Momčilo Pantelić: Magija prazne stolice Momčilo Pantelić: Magija prazne stolice

    Izborno nadmetanje u Americi dodatno se rasplamsalo gašenjem života legendarne članice Vrhovnog suda Rut Bejder Ginsburg (87). Predsednik Donald Tramp i njegov izazivač Džo Bajden u izvesnoj meri su postali taoci njene zaostavštine.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
No? istraživa?a 2020
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side