Momčilo Pantelić: Strateška premijera
26.07.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: Strateška premijera

Momčilo Pantelić: Strateška premijera
Mora da smo u znatno opasnijoj situaciji nego što pristajemo da vidimo, kad su počele da nam se naveliko serviraju ohrabrujuće vesti. Malo-malo, pa se obznani kako je tamo i onamo “počela primena” vakcine koja treba da nas oslobodi terora covida-19, prvo samo neke, a onda i ceo svet.


Više od 160 specijalizovanih (i “firmiranih”) laboratorija, saopštava Svetska zdravstvena organizacija (SZO), na raznim stranama planete učestvuje u trci za patentiranje revolucionarnog pronalaska kojim bi ljudi postali imuni na najnoviju pošast. U toku je, što bi se reklo, ubrzani lokalni kas za postepeni globalni spas.
Najuočljiviji napredak u vakcinaškim naporima dosad je registrovan u Britaniji, Kini, Rusiji, Francuskoj. Stručnjaci mahom upozoravaju da će opiti potrajati, ali je iz moćne filantropske Fondacije Melinda i Bil Gejts poručeno da će se odgovarajuća vakcina napraviti i razaslati brže nego ikada.

Čuju se i predviđanja da će masovno vakcinisanje početi do kraja ove godine, pre svega u pomenutom kvartetu. Masovnost ipak neće biti, kako se računa, tolika da hitro zadovolji potrebe svih zemalja u dugom redu žudnje za takvom medicinskom intervencijom.

Nije bilo poznato, bar dok je ovaj tekst išao u štampu, šta je ovdašnji lider imao u vidu kad je rekao da se nada da će Srbija biti među prvih 30 država primalaca vakcine, koju će pre isteka 2020. dobiti od “jedne zemlje” s kojom će se “uskoro potpisati protokoli o toj saradnji”. Jagma za dragocenim isporukama toliko je velika, da proizvođači neće moći, bar ne u prvi mah, da namire ni sunarodnike, a kamoli da promptno udovolje spoljnim zapomaganjima.

Najbolje bi bilo kad bi se uspostavili jedinstveni globalni kriterijumi za spoljnu pomoć i onda ona upućivala najugroženijima, slažu se poznavaoci. Ali daleko smo od tog ideala.

U tekstu Ričarda Hasa, predsednika njujorškog Saveta za spoljne odnose, pronašao sam pitanja koja se svima nameću i mimo večite enigme o podnošljivoj dozi socijalne i regionalne nejednakosti. Ko će primati startne doze bilo koje vakcine? Ko će odlučivati kome da se dozvoli da stane u red i po kom rasporedu? Hoće li se umešati geopolitika i vakcina prvenstveno deliti prijateljima i saveznicima, dok će se potiskivati ranjiva populacija suparničkih zemalja? I kakve bi prednosti uživala država u kojoj je vakcina pronađena?

Odgovori na prva tri pitanja ne izmiču klasici – prednost će, kao i obično, imati bližnji u svakom pogledu. Četvrta nedoumica izmiče iskustvu.

Praktično je strateška premijera. Prvi put u novijoj istoriji sve sile, najveće, ali i manje našle su se na svojevrsnom ispitu zrelosti oko izazova koji u jednom istom trenutku potresa celu civilizaciju, a pred kojim, istovremeno, već mesecima pokazuju zajedničku nemoć.

Covid-19 se ispostavio kao jedina hipersila, jedina koja svuda munjevito uspostavlja svoj režim i podriva zatečene sisteme, priznavali oni to ili ne. Takav globalni prevrat poredi se s padom Berlinskog zida, ali tada se znalo da Zapad pobeđuje, dok sada svi gube, čak više tradicionalni Zapad nego prigodno modernizovani Istok, pretežno Daleki istok.

U vremenima kad se odomaćilo da se ne zna gde je kome realno mesto u svetu i svetu u njemu, koronavirus se nametnuo kao faktor razjašnjenja. Najednom se svaka sila upinje da dokaže da je baš ona prva pronašla vakcinu i pustila je u široki opticaj. Da je, drugim rečima, ona kao takva spasla čovečanstvo od takoreći propasti.

Pobednik u ovom nadgornjavanju oko suzbijanja boleštine će sigurno izbiti u vrh tabele “meke moći”, pa i ako to bude Kina, iz koje je pandemija potekla, ili Amerika, u kojoj je najviše ljudi stradalo. Kako sada stvari stoje, biće sijaset trijumfatora, pobedama će se hvalisati i oni koji su to zaslužili svojim dostignućima (kao Oksford), kao i oni koji su sopstvena zastranjivanja ublažili uz kreativnu spoljnu pomoć.

Ali ne treba trčati pred rudu, kao što pokazuje slučaj Srbije. Kad je neosnovano proglasila pobedu nad epidemijom, kažnjena je strahovitim virusnim demantijem.
Izvesno je pak da se korona uzdigla u faktor odlučivanja o sudbini sveta. Možda čak izdejstvuje i nekakav njegov restart ka nepoznatom, da se oseti “kao vila u čem’ nije bila”. Možda čak i da vakcina dobije ulogu delikatnog “posrednika” u rešavanju međunarodnih sporova.

Mene situacija donekle podseća na imitaciju Hladnog rata. S tom razlikom što je onda vladala ideološka, dok je sada na delu biološka pandemija, koja će takođe insistirati na blokovskim terapijama. I što su se onda sistemi nadmetali ko će više sebe da naduva, dok sada svi dahću, u većoj ili manjoj meri, na respiratoru…
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side