Dimitrije Boarov: Turizam, balvani i litije
28.08.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Turizam, balvani i litije

Dimitrije Boarov: Turizam, balvani i litije
Smešan mi je izraz “auto-litija” (čujem da je prošle sedmice bilo i “brodo-litija”). Verovatno su ga smislili isti oni koji su lansirali i izraz “autošovinisti” za sve one koji ne naležu na nacionalističku propagandu. Sa ovim radnim naslovom, “auto-litije” za “odbranu naših svetinja”, kičeraj se definitivno odomaćuje i u našem jeziku, a ne samo po trgovima, na mitinzima i u masovnim medijima.

Taman sam namerio da pišem o ograničenjima s kojima se danas susreće razvoj turizma u Srbiji, u koje spada i banalna okolnost da na području cele Stare planine nigde ne možete kupiti novine, kada sam “digitalno” saznao da je izvesni Savez Srba u Crnoj Gori protekle nedelje organizovao u Beogradu (i u Republici Srpskoj) “auto-litiju” dugačku oko pet kilometara, koja je marševskom vožnjom zakrčila put do granice Crne Gore kako bi dala doprinos “spasavanju svetinja” od zakona tamošnje države i doprinela obaranju režima Mila Đukanovića koji ide na izbore sledeće nedelje. Ne znam zašto me je ova “auto-litija” podsetila na “balvan revoluciju” od pre tri decenije, kada su u Lici, upravo u ovo doba, na svim putnim pravcima osvanule prepreke da zaustave kolone turista u povratku s letovanja u Hrvatskoj i kada je bila formirana sada već pokojna Republika Srpska Krajina.

Na prvi pogled sve je različito, pa će neko reći da je neumesno povezivati ova dva događaja koje, navodno, jedino spaja okolnost da je maltretiranje turista na magistralnim drumovima bilo motivisano političkim ciljevima koje je srpski politički centar u Beogradu (u početku) poskrivećki podržavao. Ipak, čak i ako zanemarimo sva druga važna pitanja u vezi sa spomenutom “auto-litijom”, prvi aksiom zemlje koja želi da razvije turističku privredu, te njeno učešće u sopstvenom BDP-u poveća iznad sadašnjih 2-3 odsto, jeste da se političke simpatije ili antipatije prema drugim državama i drugim državljanima ne smeju mešati s pretpostavljenim gostoprimstvom prema turistima, bilo kakvi oni bili (ukoliko nisu zaraženi koronavirusom ili pod legalnom potragom zbog optužbi za kriminalno delovanje i terorizam).

Ne zalazeći dalje u političke komplikacije u odnosima Srbije i Crne Gore, nemoguće je i ovim benignim “turističkim povodom” ne primetiti da se Srpska pravoslavna crkva eksplicitno izjasnila protiv vladajuće državne koalicije u Podgorici i pozvala svoje vernike da glasaju protiv nje na predstojećim izborima.

Koliko se ja sećam istorijskih knjiga, pravoslavna crkva to nikad ranije nije činila na našim prostorima (uvek je bila “državna crkva”), pa se mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji je izneo taj “opozicioni poziv”, kandiduje za prvog kockara kome je dozvoljeno da na talon stavi i ugled jedne crkve da bi u Crnoj Gori (pre svega) odbranio ekonomske interese svoje bratije.

I na kraju ove predugačke tematske ekskurzije, koja nas udaljava od pitanja razvoja turizma u Srbiji, moram da primetim da mi je smešan izraz “auto-litija” (čujem da je prošle sedmice bilo i “brodo-litija”). Verovatno su ga smislili isti oni koji su lansirali i izraz “autošovinisti” za sve one koji ne naležu na nacionalističku propagandu. Sa ovim radnim naslovom, “auto-litije” za “odbranu naših svetinja”, kičeraj se definitivno odomaćuje i u našem jeziku, a ne samo po trgovima, na mitinzima i u masovnim medijima. Dakako, svaki kičeraj pokušava da bude zavodljiv i najviše se dopada “njima samima” (onima koji ga kreiraju i rentiraju), ali je problem u tome što ga vreme obično pretvara u prah i pepeo, unazađujući čitave generacije.

Dakle, šta sam zapravo hteo da kažem o granicama razvoja srpskog turizma, tamo gde njegovi vrhovi (kao na Zlatiboru ili Kopaoniku) još nisu upropašćeni zbog ranijeg siromaštva okolnih opština i nepostojanja pravne države, pa su ti turistički biseri unakaženi arhitektonskim i urbanističkim kičerajem. Elem, Stara planina, gde se trenutno nalazim, mogla bi u budućnosti postati zanimljiva turistička regija ako nadležni centralni i lokalni faktori budu imali strpljenja i više marketinške veštine. Jer, i “prirodne lepote” treba urediti po civilizacijskim uzusima, ako se od turizma želi zarada. Inače će ona služiti samo za hvalospeve malobrojnih obožavalaca “netaknute divljine”.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side