Dimitrije Boarov: Plan pre vlade
24.07.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Plan pre vlade

Dimitrije Boarov: Plan pre vlade
Bizarno je što se mnogi otimaju da uđu u novu vladu Srbije, kad im samo prete “krv, znoj i suze”. Ili znaju da je odgovornost na nekom drugom, a privilegije su tu gde u Srbiji večito jesu.

Iako nova vlada Srbije još nije na vidiku, u javnosti se razvila diskusija šta bi ona trebalo da preduzme kako bi dodatno pomogla našoj privredi da se spase od problema koje joj nameće produžena “koronarna epidemija”. Neko će reći da je to logično, te da bi izbor vlade trebalo da bude povezan s planom borbe sa svetskom, i s njom povezanom domaćom ekonomskom recesijom. Ta logika, međutim, važila bi u zemljama koje imaju parlamentarnu demokratiju u kojoj naspram vladajućih političkih stranaka stoje i relevantne opozicione snage koje vrše pritisak da se izaberu neka drugačija rešenja i koje su spremne da koaliraju sa vlašću ukoliko se ta vlast opredeli za opcije koje one zagovaraju.

Pošto kod nas sada uopšte nema tih opozicionih parlamentarnih snaga, sve se svodi na “borbu mišljenja” pojedinih institucija i pojedinih stručnjaka sa stavovima koje iznosi “centar moći” u državi, oličen u predsedniku države, dok parlamentarne stranke zainteresovane da participiraju u novoj vladi nude svoje kadrove sa jednom jedinom ponudom – da će verno slediti politiku koju će voditi taj “centar moći”. To je, kako vidimo u slučaju Socijalističke partije Srbije, dovelo do gotovo komične situacije da šef te partije Ivica Dačić praktično kaže – odredite nam ulogu ili u vlasti ili u opoziciji, nama odgovara i jedno i drugo jer smo spremni da vas odano pratimo.

Istina, šef SPS-a je u razgovorima sa predsednikom Aleksandrom Vučićem (u protekli ponedeljak), prema šturim i posrednim izveštajima i izjavama, ipak spomenuo da nudi saradnju i “u naredne dve godine”, što bi trebalo da znači da je njegov “ulog” za nastavak učešća i u novoj vladi buduća podrška aktuelnom predsedniku na budućim predsedničkim izborima kroz dve godine (navodno oko 10 odsto biračkog tela). Prema onome što je dospelo do javnosti, izgleda da o nekom planu SPS-a za oporavak srpske privrede posle udara covida-19, nije bilo mnogo reči. Ivica Dačić je u svojoj izjavi spomenuo samo patriotska i nacionalna pitanja.

Kad je reč o stavovima institucija u pogledu plana pomoći privredi u kriznom razdoblju, koje će se prema svim procenama produžiti i na iduću 2021. godinu, mišljenja su uglavnom podeljena. Fiskalni savet je pre neki dan saopštio da je protiv najave predsednika Vučića da će se iduće godine nastaviti politika povećanja zarada u javnom sektoru jer smatra da država nema više dovoljno resursa za takvu snažnu intervenciju, pošto je već u ovo predizborno razdoblje ušla sa povećanjem tih plata od 10 odsto i pošto se “neracionalno zadužila” radi isplate po 100 evra svim punoletnim građanima, navodno radi oživljavanja tražnje u vreme korona-krize. Zbog toga će, kaže Fiskalni savet, već ove godine deficit države iznositi oko sedam odsto BDP-a Srbije, a javni dug će premašiti 60 odsto BDP-a.

Klub Privrednik, koji okuplja najbogatije srpske preduzetnike, sudeći prema intervjuu Zorana Drakulića, predsednika tog kluba (u Danasu od 20. jula), procenjuje da država mora izaći s novim paketom pomoći srpskim privrednicima jer oni pune budžet, pa ako listom odu u stečaj, i budžet će se veoma smanjiti. On pri tome kaže da je udeo javnog duga u BDP-u trenutno manje bitan, što se vidi i po evropskim antikriznim politikama.

Iz Privredne komore Srbije stižu glasovi da se analizira kako bi se “snajperskim” potezima u nekom drugom krugu podrške, dakle veoma ciljanom pomoći, spasli oni koji su doista ugroženi, što je uvek rizično. Kad se vodi veoma selektivna ekonomska politika tu uvek vreba rizik da se privrednici podele na “naše” i “njihove”, što ruši sve principe tržišne ekonomije.

Iz sindikalnih organizacija stižu upozorenja da će, navodno, ako se nešto ne preduzme, na stotine hiljada radnika ostati bez posla i traži se hitna intervencija države.

Dakle, zapravo se još ne vide neki racionalni i zaokruženi predlozi kako da država pomogne privrednicima da preguraju posledice korona-krize. U takvoj situaciji bizarno je što se mnogi otimaju da uđu u novu vladu Srbije, kad im samo prete “krv, znoj i suze”. Ili znaju da je odgovornost na nekom drugom, a privilegije su tu gde u Srbiji večito jesu.
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side