Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo
23.10.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo

Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo
Stiče se utisak da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani, i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč može, u svakom ad hoc slučaju, imati najviša izvršna vlast

Pošto je još od rimskog prava “sigurna privatna svojina” temelj demokratskog društvenog uređenja, kako je nas u Srbiji uzalud podučavao pokojni profesor Andrija Gams, a kako su nepokretnosti još uvek najkrupniji deo svačije individualne svojine, poslednjih godina zabrinutost izazivaju stalni sporovi oko Republičkog geodetskog zavoda i polovični uspesi u “reformisanju” ovog državnog “čuvara imovinskih knjiga”. A žalimo se da nas Evropska unija neće.

Posle niza nejasnih i mnogo dugih štrajkova zaposlenih i očiglednih “unutrašnjih sukoba” u RGZ-u, gde nikad nije bilo jasno da li se radi o “nestručnom vođstvu”, malim platama službenika ili o borbi za prevlast u “kontroli” vlasničkih atesta preko legalnih, politički motivisanih ili koruptivnih poteza, sada su u javnost dospeli “šumovi” između javnih beležnika i starog monopola RGZ-a da skupo izdaje papire koji su jedan od dokaza u svakom sporu oko pitanja šta je čije.

Prilikom ovog spora do beogradskog Danasa nedavno su dospeli podaci koji indirektno pružaju materijal za zabrinjavajuće zaključke. Prema ovom listu (od 14. oktobra), početkom oktobra u Republičkom katastru bilo je 615.213 nerešenih predmeta. Iako se, navodno, mesečno reši 72,5 odsto prispelih zahteva, broj nerešenih slučajeva na mesečnom nivou ne opada nego raste. Spor izaziva razlika između podataka Komore javnih beležnika, iz koje dolazi podatak da je upis u katastar nepokretnosti u poslednje dve godine (otkako je na snazi poslednji zakon koji reguliše ove pravne poslove) odbijen u 16.946 slučajeva, dok je RGZ saopštio da su postupci upisa zaustavljeni u 23.924 slučaja i da su vlasnici – građani oštećeni u oko 50.000 slučajeva, navodno, zbog nestručnosti beležnika.

U pozadini ovog čudnog spora i nesaglasja oko elementarnih podataka izgleda da je “šum” između Vlade Srbije i RGZ, navodno oko toga što RGZ već dve godine ne predlaže “uredbu o bližim uslovima” izdavanja vlasničkih papira, pa navodno, Vlada bez tog predloga ne može da usvoji dotičnu uredbu. Ako se odmaknemo od ovog nejasnog spora, pa stvar pogledamo sa strane, izgleda da je i ovde bitka i oko nadležnosti i oko novca. Stiče se, naime, utisak, na jednoj strani, da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani može se spekulisati da i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč u svakom ad hoc slučaju može imati najviša izvršna vlast.

Uzgred budi rečeno, da ni RGZ nije “još jedna ustanova čija je nezavisnost i profesionalnost ugrožena ovim režimom”, uverio sam se i lično jer sam dobio neko rešenje u kojem ta ustanova odbija da u Katastar upiše pravosnažno sudsko rešenje (navodno je nejasno), pa se dobija utisak da ovaj organ izvršne vlasti smatra da je njegova moć iznad sudskih odluka, što nekako deluje suprotno pukoj evropskoj demokratskoj tradiciji (na prigovor ne reaguju duže od godinu dana).

Sve su to, dakako, detalji koji kvare sliku “transparentnosti” svojine nad nekretninama otkako je katastar “digitalizovan”. Najviše zabrinjava to što je RGZ na neki način postao (ili bolje reći ostao) usko grlo inače velikog i prilično dinamičnog tržišta nepokretnosti u Srbiji, na kojem se godišnje promeće nekoliko milijardi evra. Zanimljivo, u tom prometu caruje gotovina kao sredstvo plaćanja – valjda zbog “eurizacije”. Znači, poverenje u dinar nije potpuno vraćeno ni 30 godina posle hiperinflacije.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle? Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle?

    Stvarno je naslov eseja Ibera Vedrina, bivšeg ministra inostranih poslova Francuske, objavljenog u ovom broju Novog magazina, publikovanog pandemijskog juna 2020, u kojem se bavi pitanjem šta posle Korone? Mnogo je razmišljanja na tu temu, ali kod Vedrina postoji meni inspirativna postavka.

  • Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem

    Oni kao hoće da nas prime, a mi kao hoćemo da uđemo. Ovom rečenicom – parafrazirajući onog vojnika iz rata u Sloveniji početkom devedesetih – sve češće se na opozicionoj sceni kvalifikuje proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Drugim rečima – niti Srbija hoće zaista da uđe u Evropsku uniju niti EU hoće da primi Srbiju.

  • Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo

    Stiče se utisak da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani, i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč može, u svakom ad hoc slučaju, imati najviša izvršna vlast

  • Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata" Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"

    Stičem utisak da je Vlada Srbije otkrila čari “finansijskih instrumenata” kojima se poskrivećki može dolivati novac poreskih obveznika u državne firme, što upućuje na zaključak da ništa nije skupo kada treba “lakirati” njene poslovne poteze kako bi vladajuća “politika uspeha” ostala nenarušena.

  • Vladimir Gligorov: 100 evra Vladimir Gligorov: 100 evra

    Nije sporno da srpske vlasti nisu podelile (gotovo) svima po 100 evra s ciljem da se umanji siromaštvo ili nejednakost već zato da bi bolje prošli na izborima. To, međutim, ne znači da ta mera nije uticala na društvenu nejednakost.

  • Vladimir Gligorov: Državne plate Vladimir Gligorov: Državne plate

    Kako to već biva, povećanje plata u javnom sektoru sledeće godine najavljeno je, naravno, kao redak svetski uspeh. Malo koja druga zemlja će u tome uspeti, a najverovatnije nijedna. Jer, čini se da je tvrdnja da nemaju prostora u budžetu.

  • Momčilo Pantelić: Magija prazne stolice Momčilo Pantelić: Magija prazne stolice

    Izborno nadmetanje u Americi dodatno se rasplamsalo gašenjem života legendarne članice Vrhovnog suda Rut Bejder Ginsburg (87). Predsednik Donald Tramp i njegov izazivač Džo Bajden u izvesnoj meri su postali taoci njene zaostavštine.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
No? istraživa?a 2020
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side