Istraživanje sprovedeno na Rajs Univerzitetu i Univerzitetu Severnog Teksasa potvrdilo je da nisu tačne trenutne teorije koje tvrde da ljudi traže partnere koji su im slični.
“Teorija evolucijske psihologije tvrdi da je sličnost jedan od najbitnijih faktora pri pronalaženju partnera”, kaže Majkl Emerson, jedan od autora istraživanja. “Međutim, ova studija je dokazala da za fizičke osobine poput visine, sličnost nije dominantni faktor, posebno kada su u pitanju žene”.
Sudeći prema podacima, glavni razlozi zašto žene vole više muškarce jesu zaštita i osećaj ženstvenosti. Dok su jedne navele da se pored visokog muškarca osećaju nežno i bezbedno, druge su kao razlog navele to što “ne žele da gledaju na dole kada gledaju u oči muškarca” ali i da vole da mogu da nose štikle kada izlaze na sastanke.
Za muškarce visina nije toliko bitna, pokazalo je istraživanje, kao i da većina zaista voli niže žene, ali ne toliko niske da imaju fizičkih prepreka prilikom bliskosti.
Studija nazvana “Da li je visina bitna? – ispitivanje visinskih preferenci u romantičnim vezama je izvedena u dva dela.
U prvom delu istraživanje su korišćeni podaci od 445 muškaraca (prosečne visine 175 cm i starosti 36 godina) i 470 žena (prosečne visine 165 cm i starosti do 35 godina) prikupljeni sa sajta za onlajn upoznavanje. Naučnici su utvrdili da 13,5 odsto muškaraca voli niže žene, dok skoro 48,9 odsto žena izlazi samo sa muškarcima koji su viši od njih.
U drugom delu istraživanja obuhvaćeno je 54 muškaraca (prosečne visine od 180 cm) i 131 žena (prosečne visine 164 cm) sa američkih univerziteta, koji su morali iskreno da odgovore na pitanja postavljena putem onlajn upitnika. Rezultati su bili slični rezultatima prvog dela istraživanja. Samo 37 odsto muškaraca je reklo da bi izlazilo samo sa ženama koje su niže od njih, a čak 55 odsto žena da bi izlazilo isključivo sa muškarcima koji su viši od njih.
Džordž Jensi, profesor psihologije sa Univerziteta Severnog Teksasa i glavni autor studije veruje da na mišljenje ljudi o visini partnera utiču tradicionalna društvena očekivanja i stereotipovi u vezi polova.
“Muževna sposobnost pružanja zaštite je jasno povezana sa stereotipom muškarca kao zaštitnika”, smatra Jens “ jer živimo u društvu koje smatra da muškarci treba da budu dominantni a žene pokorne, a slika muškarca koji stoji iznad žene podržava to verovanje”.