Roditelji najviše greše kada pokazuju premalo interesovanja za aktivnosti kojima se bave njihovi tinejdžeri, kada ih nedovoljno hvale i pokazuju ljubav, nemaju vremena za njih, omalovažavaju ih ili postavljaju preterane zahteve, ne poštujući njihova osećanja.
Greše i kada i sami nisu “uzorni” i ne mogu da se izbore sa porocima i lošim navikama, kada sve podrede sticanju materijalnih dobara ili ih opterećuju svojim životnim problemima.
Roditelji bi, zapravo, prema tinejdžerima trebalo da se ophode sa više suptilnosti, jer mladi u ovom periodu počinju da razmišljaju na drugačiji način uviđajući da njihovi roditelji nisu savršeni i nepogrešivi, ističu psiholozi. U suštini malo toga može da se uradi na “prevaspitavanju” tinejdžera.
Ali, može da se razgovara, pod uslovom da se pre toga roditelj naoruža strpljenjem i sačeka da tinejdžer sam izađe iz tog svog čudnovato obojenog “mikrosveta”.