Neko će zbog toga voleti hiperrealiste, a neko foviste. Ali, šta je sa bebama na čiju svest još nije uticala bilo kakva kulturna indoktrinacija?
Istraživanje grupe naučnika pokazalo je da bebe nedvosmisleno više vole apstraktni svet Pabla Pikasa od impresionizma Kloda Monea. “Za bebe, oslikano platno je samo raspored boja, ali neki rasporedi su im privlačniji od drugih”, navodi se u studiji tima sa Univerziteta u Cirihu, koji je predvodio psiholog Triks Kakjone.
Naklonost beba za Pikasa otkrivena je serijom eksperimenata u kojima je učestvovala grupa od 24 bebe uzrasta od 9 do 11 meseci. Na početku polovina grupe gledala je samo seriju slika Pikasa, a druga polovina samo Monea. Potom su im prikazivane u paru a naučnici su posmatrali koliko će im jedna ili druga slika držati pažnju.
Oni koji su prvo gledali Monea, više su se zadržali na Pikasu, što je bilo i očekivano – za njih je Pikaso bio nešto novo, drugačije i interesantno. Ali i oni koji su prethodno gledali Pikasa, takođe su se, kada su mogli da biraju, fokusirali ponovo na španskog slikara.
Pikaso je bebama bio zanimljiviji u svim varijantama – i kada na slikama nije bilo prepoznatljivih figura, snažnih boja, pa čak i kada su im prikazane crno-bele reprodukcije i kada su jasne konture bile kompjuterski ublažene.
Naučnici nisu uspeli do kraja da objasne zbog čega je Pikaso izbor likovnih kritičara u pelenama, ali smatraju da je tajna u jasnim bojama, koje stvaraju svetlosne kontraste. Kod Monea, s druge strane, kontrasti su ublaženi i sve boje deluju jednako svetle.
Naučnici su zaključili da su varijacije u svetlu jedna od osnovnih vizuelnih informacija koju čovek prima pa bebe više vole Pikasa jer ga njihova čula i mozak lakše “procesiuraju”.
Što se praktične primene istraživanja tiče – kada sređujete sobu za bebu – umesto lokvanja, odaberite kubizam.