Plavi plodovi bogati su mnogim vitaminima i mineralima. Ipak, najveća hranljiva vrednost šljive je u obilju dijetnih vlakana koje sadrži. Reč je o posebnoj vrsti ugljenih hidrata koje, za razliku od saharoze, glukoze, fruktoze, skroba i drugih šećera, ljudski organizam ne može da svari već ih resorbuje. Zato dijetna vlakna ili balastne materije prolaze kroz želudac, tanko i debelo crevo u nepromenjenom obliku. Njihov uticaj na zdravlje je višestruk i predstavljaju važan faktor u prevenciji bolesti, a naročito u snižavanju povišenog holesterola.
Nutricionisti zdravima preporučuju pet do šest šljiva tri do četiri puta nedeljno, a dijabetičarima znatno manje, zavisno od trenutnog nivoa šećera u krvi.
Pozitivan uticaj na zdravlje, naročito protiv zatvora, imaju suve šljive. Razlog je što se u njima nalazi koncentrovan sorbitol (vrsta šećera) i vlakna koja im daju veći laksativni efekat u odnosu na sveže.
Šljiva pripada porodici plavo-ljubičastog voća i povrća. Stručnjaci za ishranu kažu da namirnice ove boje sadrže jedinjenja koja smanjuju izlučivanje histamina, a čije povišene vrednosti mogu da uzrokuju nesanicu i poremećaj raspoloženja.