“Prihvatimo i priznajmo kosovsku stvarnost. Makar i sa zakašnjenjem prihvatimo dokument Martija Ahtisarija (specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija) kao temelj nastavka Briselskog dijaloga sa Albancima. Potpišimo sporazum o svestranoj normalizaciji naših odnosa sa njima. Neprijateljstvo se gasi prijateljstvom”, rekao je Drašković u autorskom tekstu današnjem Blicu.
On je naveo da je kaptulacijom Srbije potpisanom u Kumanovu i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, Srbija proterana sa Kosova – njena oružana sila, sva vlast i svaki simbol državnog suvereniteta.
“Vrhovna komanda tektonskog nacionalnog sloma i njena propagandna kamarila bučno su, međutim, objavili da su pobedili NATO i odbranili Kosovo. Krila toj morbidnoj neistini raširena su 8. novembra 2006. godine kada je preambulom novog Ustava Srbije teritorija Kosova definisana kao autonomna pokrajima pod suverenom vlašću države”, istakao je Drašković.
Prema oceni lidera SPO, tom preambulom je Srbija odredila koji je konačni status Kosova i to usred pregovora koje je vodio Marti Ahtisari.
“Ahtisari je svojim planom nastojao da pravo albanske većine na nezavisnot Kosova koje im je dato Rezolucijom 1244 ograniči i uslovi mnogo čime, a naročito važnim ustupcima kosovskim Srbima, SPC i državi Srbiji…Srbija je taj plan odbila”, dodao je Drašković.
Razum nalaže da stvarnost prihvatimo. Sad kad se setim Plana Z-4 kada smo skoro svi bili opijeni drekom profesionalnih patriota da se ne prihvati, vidim koliko smo pogrešili i kajemo se. Nema sada tih bukača da dođu u moju kuću u Knin i da kažu šta dobismo od toga što smo ih poslušali i odbili taj Plan. Vuk Drašković je tada valjda jedini upozoravao da ako taj Plan ne prihvatimo, ako stvarnost ne prihvatimo, loše će nam se desiti. Napadali su ga i najružnije vređali, nazivali “lažnim prorokom” i “izdajnikom” oni koji su nas kasnije prvi ostavili, izdali i napustili. Danas svi priznaju da je fatalna greška što ne prihvatismo Plan Z-4. Zato se bojim da ako i ovoga puta ne budemo poslušali glas razuma, može nam se veliko zlo desiti.
Time što lažemo sami sebe da imamo i suverenitet i teritorijalni integritet na Kosovu činimo zlo i onom našem mučenom narodu koji je dole ostao i sebi samima i našoj budućnosti. Da, neprijateljstva preobratiti u prijateljstva jer mi sa Albancima moramo da živimo i u budućnosti. Opet, težiti što bržoj evropeizaciji jer ona podrazumeva i praktično ukidanje granica. Danas kad putujemo Evropom pređemo i po 15 država i ne vidimo ih, a sad treba zbog njih ovde neko da ratuje i nečije dete da gine. Vuk je mudar i iskusan političar, i dobro bi nam bilo da ga podržimo, jer ovo o čemu on govori u interesu je Srbije i budućnosti – kako naše, tako i naše dece.
Tako je logično tragati za rešenjem koje je utemeljeno u realnosti. Vuk predlaže ono što je verovatno maksimum koji danas možemo dobiti. Napadaju ga oni koji su sve izgubili, a KiM doveli do toga da na njemu nemamo jednog policajca niti vojnika. Pa valjda je pamentije poslušati njega, nego one koji su Kosovo i sve drugo izgubili, a Kosovo im danas samo služi za sakupljanje političkih poena.
Novo vino – u mešine nove! Nova politika može da rešava probleme, a ne ona inadžijska koja je i skrivila kosovski poraz, egzodus krajiških Srba, razilaženje sa Crnom Gorom, lošu poziciju Srbije u svetskom javnom mnjenju. Zato je za Srbiju lekovito ovo o čemu govori Vuk, precizno navodeći činjenice koje su nas dovde dovele. Puna podrška Vuku i savet Vučiću da najozbiljnije razmisli o svemu o čemu je Vuk gvorio.
Džaba Vuče istinu govoriš. Ne vredi gluvom šaputati, niti slepom namigivati. A mi smo odavno i ogluveli i oslepeli od primitivne komunističke propagande, posvađani i sa susedima, i sa sobom, i sa stvarnošću.