U pitanju je jedan od svitaka koji je izvučen iz ostataka raskošne vile u Herkulaneumu, koji je zajedno s Pompejom i još nekoliko rimskih gradova uništila erupcija Vezuva 79 godine.
Neki od tekstova iz takozvane Vile papirusa su dešifrovani još kada su otkriveni u 18. veku, ali mnogi su misterija za nauki pošto su toliko oštećeni da bi ih uništilo već i samo odmotavanje.
“Papirus je bio potpuno pokriven užarenim vulkanskim materijalom”, rekao je naučnik Vito Mocela s Instituta za mikroelektroniku i mikrosisteme (CNR) u Napulju koji vodi projekat.
Prethodnim pokušajima da se zaviri u svitke nisu uspeli da daju čitljiv tekst pošto je mastilo tada bilo pravljeno od mešavine drvenog uglja i smole zbog čega se tekst nije mogao razanati od sagorelog papirusa.
Mocela i njegove kolege su odlučile da pokušaju metod tomografije faznog kontrastnog zračenja koji je ranije korišćen za ispitivanje fosila bez izazivanja oštećenja.
Ta tehnika se zasniva na razlici u načini na koji radijacija prolazi kroz različite supstance, u ovom slučaju papirus i mastilo.
Uz pomoć laboratorije u Grenoblu, istraživači su otkrli kako mogu dešifrovati slova, što može omogućiti čitanje onoga što je zapisano na zamotanim papirusima.
Sledeći izazov biće automatizacija napornog procesa skeniranja ugljenisanih zamotanih papirusa i dešifrovanje teksta, tako da se pročita 700 svitaka koji su u Napulju, rekao je Mocela.
Za novu tehniku, koja je obrazložena u danas objavljenom tekstu u časopisu “Nejčr komjunikejšns” (Nature Communications), naučnici kažu da bi mogla predstavljati veliki pomak u naporima da se odgonetnu filozofske ideje skrivene skoro dva milenijuma.
“To je filozofska biblioteka epikurejskih tekstova iz vremena kada je ta filozofija uticala na najvažnije rimske pisce – Vergilija, Horacija i Cicerona”, rekao je Jirgen Hameršat, profesor grčkog i latinskog na Univerzitu u Kelnu.