Vujović: Rast u Srbiji može biti i veći od projekcije MMF

“Sve se to nalazi na dobrom putu i očekujemo da ćemo narednih meseci moći da računamo i sa povećanom proizvodnjom, izvozom i boljim projekcijama ekonomskog rasta i zapošljavanja”, rekao je Vujović novinarima na konferenciji Juromani koja se 20. i 21. januara održava u Beču.

Govoreći o Železari, Vujović je rekao da očekuje da je Vlada Srbije u poslednjoj fazi pregovora sa američkim Esmarkom, jedinom zainteresovanom firmom za kupovinu srpske čeličane, i dodao da očekuje da će narednih nedelja javnost biti obaveštena o konkretom ishodu pregovora.

“Tenderska procedura koja je prvi korak je završena, a Esmark je jedini ponuđač. Sada detaljno razmatramo elemente njihove ponude i pregovaramo ključne elemente ugovora. Suština je da se proveri šta oni nude, da se uporedi sa zahtevima i očekivanjima EU”, rekao je ministar.

Vujović je takođe naveo da Srbija više nije na poslednjem mestu u Evropi, kada je reč o fiskalnoj poziciji i da se situacija od leta drastično popravila.

“Mi smo od jula popravili fiskalnu poziciju i smanjili učešće deficita u bruto društevnom proizvodu. Najveća poboljšnja se očekuju u narednoj godini, ako nastavimo da na tome radimo”, rekao je on.

Vujović je rekao da je cilj vlade da nađe idealnu kombinaciju monetarne i fiskalne politike koja će pomoći da se izađe iz loše situacije.

“Videli ste poslednje projekcije NBS. Očekuje se da inflacija postepeno pređe donju liniju koridora ciljane inflacije od četiri odsto plus, minus 1,5 odsto, odnosno da pređe linuju od 2,5 odsto i da se tu negde stabilizuje”, naveo je on.

Niska inflacija je, kazao je Vujović, kod nas rezultat monetarne politike, ali i kontrole cena.

Srbija uprkos svemu na dobrom putu

Neophodno je sprovoditi reforme kako bi se ostvario veći privredni rast i privukle strane investicije, ocenjeno je na panelu u Beču.

Kako bi se popravilo stanje u ekonomijama, ocenili su učesnici, potrebno je, pored privlačenja stranih investicija, u većoj meri osloniti se na evropske fondove, a najviše kako bi se izgradila infrastruktura, čime se olakšava transport.

Ministar Vujović je podsetio da je Srbija imala problem sa majskim poplavama, ali je i ukazao da se prema poslednjim procenama vidi da smo uprkos svemu na pozitivnom putu.

On je ukazao na paradoks da se uprkos smanjenim platama u javnom sektoru i penzijama, što je Vlada sprovela u okviru fiskalne konsolidacije, potrošnja građana povećala.

„Imamo ozbiljne pokazatelje da građani posežu za svojim ušteđevinama da bi povećali potrošnju, a to ljudi rade onda kada su im očekivanja pozitivna, što dokazuje da imaju poverenje u poteze vlade“, kazao je Vujović dodajući da građani veruju da će se za dve do tri godine Srbija ozbiljno oporaviti.

On je podsetio da je prognoza Svetske banke za 2015. da će BDP biti minus 0,5 odsto i rekao da očekuje trend rasta od 2016. godine.

Vujović je objasnio da Srbija mora da kompletira infrastrukturu, jer će tako biti još bliža evropskom tržištu. Potrebno je, kako je rekao, da se motivišu ljudi da nađu produktivne poslove.

On je kazao da se sada sprovodi program koji je vlada planirala na rok od tri godine i da Srbija očekuje podršku Svetske banke u pojedinim reformskim projektima.

Vujović je, između ostalog, podsetio da će Srbija završiti privatizaciju 512 preduzeća koje su na spisku Agencije za privatizaciju. Do sada je, kako je rekao, stečaj najverovatniji scenario za 188 preduzeća sa spiska koja zapošljavaju oko 5.000 radnika.

Direktor Uprave za javni dug Branko Drčelić izjavio je da Srbija prati sve trendove na globalnom tržištu u cilju što veće optimizacije strukture svoga javnog duga.

On je na istom panelu, govoreći o državnim hartijama od vrednosti, rekao da Srbija, kao i druge države ima određenu izloženost prema nerezidentima, da je njihovo učešće veliko u deviznom tržištu, ali da to nikako ne ugrožava stabilnost.

Na panelu je rečeno da je primetno da evropske zemlje nemaju problem sa inflacijom, već naprotiv sa deflacijom, koja može da vodi ka stagnaciji.

Prioritet – makroekonomska stabilnost

Filip Benet, potpredsednik i šef operacija EBRD, rekao je da će prioritet za ekonomije Evrope biti održavanje makroekonomske stabilnosti i rešavanje visokih deficita javnog duga, kao i problema nenaplativih kredita.

On je kazao da u tom smislu mnogim zemljama, koje su vezane za evro, ili imaju inflaciju iznad granice, nedostaje fleksibilnija monetarna politika.

Takođe, Benet je ukazao da je bitno podići konkurentnost privrede, naglasivši da su potrebne reforme, bolje funkcionisanje tržišta rada, ulaganja u infrastrukturu.

Državni sekretar Ministarstva finansija Slovačke Vazil Hudak je kazao da je primetno da je domaća tražnja glavni pokretač rasta i da su investicije mračni tunel.

Takođe je naglasio da treba razmišljati o evropskim fondovima za investicije.

Ministar finansija Albanije Ervin Mete je ocenio da je njegova zemlja primer koji pokazuje da je i u aktuelnim ekonomskim okolnostima moguće da se ostvari privredni rast.

„Ako se primenjuju reforme, i ako imate sreće sa vremenskim prilikama, a mi to jesmo za razliku od naših suseda, Srbije i Bosne i Hercegovine, onda je moguće imati privredni rast“; objasnio je on.

Reforme, bolje ekonomsko okruženje, i strane investicije su faktori koji treba da doprinesu daljem rastu, uveren je Mete.

Državni ministar za poresku i finansijsku politiku Mađarske Gabor Orban ocenio je pozitivnim, po evrozonu, pad cene nafte na svetskim tržištima.

On je ukazao da ne treba uvek s pesimizmom posmatrati stvari, jer stanje nije tako loše.

Zamenik ministra finansija Litvanije Algimantas Rimkunas rekao je da je ta zemlja ušla u evrozonu, jer smatra da će to, na duži rok, doprineti povećanju investicija.

Srbija prati sve trendove na globalnom tržištu u cilju što veće optimizacije strukture svoga javnog duga, izjavio je direktor Uprave za javni dug Branko Drčelić.

On je na panelu, govoreći o državnim hartijama od vrednosti, rekao da Srbija kao i druge države ima određenu izloženost prema nerezidentima, da je njihovo učešće veliko u deviznom tržištu, ali da to nikako ne ugrožava stabilnost.