Istraživanje koje je proveo MasterCard pokazalo je da uprkos verovanju kako je korišćenje novčanica i kovanica nehigijensko, samo jedan od pet ispitanika pere ruke nakon njihova dodirivanja. Opsežna studija, sprovedena na preko 9.000 ispitanika u 12 evropskih zemalja, pokazuje da, iako novčanice i kovanice smatraju više nehigijenskim od rukodržača u javnom prevozu, zajedničke hrane poput kikirikija u kafićima, Evropljani se ne mogu odupreti lošoj navici korišćenja prljavog novca.
Tri četvrtine svih Evropljana ispitanih u ovoj studiji složilo se da treba biti oprezan kada je reč o korištenju novčanica i kovanica, zbog bakterija koje se na njima nalaze. No, istraživanje takođe pokazuje kako ćemo verovatno češće prati naše ruke nakon nekih drugih aktivnosti poput diranja životinja (46%) ili korišćenja javnog prevoza (36%).
Prosečna evropska novčanica nosi 26.000 bakterija
Inicijalno istraživanje koje su MasterCard i Oxford University proveli 2013. godine pokazalo je da prosečna evropska novčanica nosi 26.000 bakterija koje su moguća opasnost za zdravlje. Iako su ispitanici i u ovogodišnjem istraživanju prepoznali potencijalnu zdravstvenu opasnost povezanu s novčanicama i kovanicama, širom Evrope postoji velika razlika između uverenja da su prljave i preduzimanja aktivnosti koje utiču na tu činjenicu. U Mađarskoj i Francuskoj taj je jaz najveći jer najviše ispitanika veruje da su novčanice i kovanice prljave, a najmanje njih pere ruke nakon njihove upotrebe.
Komentirajući oklevanje da prekinemo naviku trošenja novca, psihologinja Donna Dawson naglasila je: “Novac u obliku novčanica i kovanica najveći je oblik vidljive ekonomske moći i individualnog uspeha; zato je ljudima teško zadržati negativne konotacije povezane s novcem. Razlog za taj veliki jaz u istraživanju između onog što kažemo i radimo zapravo je nedostatak ‘povezanosti’. Shvatamo da novac može sadržavati bakterije, ali ne povezujemo bolesti s korišćenjem novčanica i kovanica”.
Beskontaktno plaćanje
Dodatna saznanja iz MasterCard istraživanja naglašavaju kako gotovo četiri od deset (37%) Evropljana tvrdi da su voljni da napreve barem jednu malu promenu u svakodnevnom životu kako bi on postao više higijenski, a većina tvrdi kako bi radije koristili kartice ili beskontaktno plaćanje umesto novca.
Dr. Jim O’Mahony, predavač bioloških nauka, The Cork Institute of Technology u Irskoj, kažeda je “veza između novca i higijene odavno utemeljena”.
“ Iz istorijske perspektive čak postoje izvještaji da su seljani u Engleskoj verovali kako je novac nekako povezan s kugom te su ga ostavljali u vodi s octom kako bi ga dekontaminirali. Naučno, mnoge su studije tokom godina dokazale da novčanice i kovanice nose bakterije i mikrobe. Većina ljudi shvata da je korišćenje novca opasno, ali iz praktičnih razloga neskloni su usvojiti osnovne higijenske metode”, kaže Dr. Jim O’Mahony.
Opasno kao i diranje vrata toaleta
Sprovedena istraživanja pokazala su da prosečna evropska novčanica ima 26.000 bakterija. Svesni te činjenice trebali bismo se osvestiti da je korišćenje novčanica i kovanica potencijalno opasno, podjednako kao i diranje vrata toaleta, deljenja hrane ili držanje rukodržača pomičnih stepenica. Iako nema definiranih internacionalnih smernica o korišćenju novca tokom sezone gripe i viroza, pametno je posvetiti više pažnje higijeni – i to prelaskom na bezgotovinska plaćanja.
Iz rezultata istraživanja očito je da se Evropljani bore s lošim navikama korišćenja novčanica i kovanica iako znaju da to nije higijenski. Korišćenje beskontaktnih metoda plaćanja nije samo inovativan način plaćanja nego također eliminiše i neke od bakterija i bacila za koje znamo da se prenose novčanicama i kovanicama.