Na temelju statističke analize Keplerovih posmatranja astronomi sa Berkli univerziteta u Kalifoniji i Univerziteta Manoj sa Havaja zaključili su da svaka peta zvezda poput Sunca ima planete veličine Zemlje s površinskom temperaturom pogodnom za život.
Ako uzmemo u obzir činjenicu da je oko 20 odsto zvezda od ukupno 200 milijardi nalik na Sunce, u Mlečnom putu bi moglo biti nekoliko desetina milijardi nastanjivih planeta.
“Kada pogledate u hiljade zvezda na noćnom nebu, najbliža nalik na Sunce sa planetom poput Zemlje u nastanjivoj zoni, nalazi se verovatno samo 12 svetlosnih godina od nas i može se videti golim okom. To je zapanjujuće”, rekao je voditelj analize Keplerovih podataka Erik Petigura.
Ali stručnjaci ističu da planete koje zadovoljavaju dva spomenuta uslova – da su veličine Zemlje i da se nalaze u nastanjivoj zoni, nisu nužno pogodni za život.
“Neke od njih mogu imati guste atmosfere i stoga biti previše vrući za opstanak DNK. Drugi pak mogu imati kamene površine na kojima može biti tekuće vode pogodne za razvoj živih organizama”, rekao je Džefri Marsi.
Nove analize razlikuju se od prethodnih po tome što su u njima astronomi pokušali statistički da nadomeste planete koje Kepler nije mogao da zabeleži.
Kepler otkriva ekstrasolarne planete na temelju snimaka njihovih tranzita – kada, gledano iz Sunčevog sistema, prolaze preko diska svoje matične zvezde. Takav tranzit uzrokuje malo smanjenje sjaja zvezde – za oko jednu stotinku procenta.
Ovom metodom Kepler je u četiri godine misije otkrio više od 3.000 planeta. Mnoge su veće od Zemlje, nalik na Neptun ili Jupiter, a neki se kreću u putanjama koje su jako blizu zvezda pa je na njima previše vruće.
Svemirski teleskop Kepler otkrio je nedavno planetu Kepler-78b koja je po sastavu i veličini gotovo identična Zemlji. Nažalost, kreće se previše blizu zvezde da bi na njoj moglo biti života.
https://youtube.com/watch?v=euCq8RkYNA8%3Ffeature%3Dplayer_detailpage
Međutim, Keplerovi instrumenti nisu mogli da zabeleže sve planete veličine Zemlje. Pre svega mnoge od njih se kreću po orbitama koje su tako nakošene da se iz Sunčevog sistema ne može videti njihov tranzit. Osim toga Keplerovi algoritmi ne uspevaju sve da ih identifikuju.
Stoga je Petigura proverio koliko procenata planeta softver teleskopa ne uspeva da uoči tako što je u podatke ubacio lažne planete i utvrdio koliko ih programi nisu zabeležili.
Kada je sve uzeo u obzir, izračunao je da oko 22 odsto svih zvezda nalik na Sunce ima neku planetu veličine Zemlje u nastanjivoj zoni. To znači da su “Zemlje” u našoj galaksiji mnogo uobičajenija pojava nego što smo do nedavno mislili pa je i verovatnost da negde u “blizini” imamo svemirsku braću prilično velika.