– U Britaniji je još na snazi akt iz 1551. zvan Sveti dani i post, koji obavezuje sve građane da na Božić idu na misu. Prema istom zakonu do crkve se ne sme ići kolima. Očigledno, zakon sada nije obavezujući iako i je dalje na snazi.
– Tradicija spaljivanja badnjaka potiče iz drevne Skandinavije (na norveškom se zove Yule) gde se verovalo da donosi sreću. Čak se i pepeo bacao u bunar da bi voda bila bezbednija za piće.
– Verovalo se da se žena koja prođe ispod svežnja imele okačenog za božićne praznike (najčešće) iznad vrata, a ne bude odmah poljubljena – neće udati te godine.
– Česnica je bila više od običnog hleba. U nju su stavljane male stvarčice koje bi predvidele kakva će godina biti. Novčići su bili vezani za bogatstvo, prsten za brak, a dugme produženi period momačkog/devojačkog života. Ovaj običaj koji se zadržao do danas sačuvan je iz Srednjeg veka, kada je kolač donošen na 12. dan proslave sa skrivenim zrnom pasulja, a onaj kome bi parče sa tim zrnom pripalo bio bi proglašen kraljem te noći.
– Božić je bio ilegalan u Engleskoj u periodu 1647- 1660. Za to je “zaslužan” Oliver Kromvel koji je božićno slavlje proglasio kriminalnim činom, zbog kojeg se hapsilo.
– Veštice i zli dusi uvek su proglašavani krivim za razne malere i probleme tokom nekada zimskih, a onda i božićnih proslava. Norvežani su, recimo, verovali da su veštice najveće kradljivice metli i to baš na Badnje veče kako bi mogle da lete, pa su zato žene skrivale metle negde u kući u muškarci izlazili napolje i pucali u vazduh da bi uplašili i oterali kradljivce.