Individualna iskustva, vaspitanje i drugi društveni uticaji objašnjavaju preostale varijacije u našoj orijentisanosti na desnicu ili levicu, pokazazuju istraživanja.
“Ranije smo mislili da su politički stavovi i ponašanja ukorenjeni u odnosima sa okruženjem”, kaže koautor studije koja se bavila ovom problematikom dr Kevin Smit, politikolog sa Univerziteta u Nebraski.
“Međutim, naša studija je pokazala da su barem delimično za to odgovorni i naši geni”.
Za potrebe studije objavljene u ovomesečnom izdanju žurnala Political Psychology, istraživači su ispitali 682 para sredovečnih blizanaca.
Polovina blizanaca bila je jednojajčana i delila iste gene, dok je ostatak čine fraternalni blizanci koji dele oko 50 odsto gena.
Oni su ispitani o stavovima o nizu političkih tema uključujući i gej brakove i egalitarizam.
Istraživanje je pokazalo da identični blizanci imaju sličnije političke stavove od fraternalnih, a dalje statističke analize dokazale su da su razlike posledica genetskih uticaja.
Studija je takođe otkrila da je oko 48 odsto razlike u ekstremnim autoritarnim uvertenjima nasleđeno, dok je oko 50 odsto egalitarističkih gledanja na svet ukorenjeno u našim genima.
Jedan od autora studije dr Džon Hibing kaže da bi otkrića mogla pomoći u olakšavanju političkih tenzija.
“Mnogi smatraju da bi ljudi mogli da dođu do dogovora, samo ako bi dovoljno dugo razgovarali o politici”, rekao je on.
“Naše istraživanje, kao i ostala na ovom polju, ukazuju da su političke razlike i biološke i da utiču na to kako doživljavamo svet oko nas”.