Uravnotežena ishrana u kojoj količinski udeli masti, šećera, proteina, vitamina, minerala i vode mogu zadovoljiti potrebe organizma, jedna je od najboljih čuvarki našeg zdravlja. Nažalost, svaka povećana količina masti ili šećera u ishrani, bez odgovarajuće, bar i minimalne, fizičke aktivnosti, pretvara se i deponuje u organizmu kao telesna mast, salo. Smanjen unos belančevina hranom, svežeg voća, povrća i žitarica, glavni je uzrok nastanka pandemije gojaznosti i posledičnog uvođenja u modu brzih, navodno neškodljivih dijeta, koje vas mogu u kratkom roku, osloboditi viška kilograma i podariti lep izgled.
Istinu za volju, većina onih koji se podvrgavaju tim dijetetskim režimima, ne zna pravo poreklo reči dijeta (grč. lečiti; lat. način života), ozbiljnog činioca očuvanja zdravlja i smanjenja rizika od bolesti, što podrazumeva promenu načina života, uključujući ishranu.
GUBITAK APETITA
Posledice nekontrolisanog mršavljenja često dovode do ozbiljnog poremećaja u osećaju gladi i apetita. Najčešće se javlja smanjenje/gubitak apetita i želje za jelom ili anoreksija (anorexia, grč. an-oreksis, gubitak apetita). S druge strane, može se javiti i bolesno pojačan apetit sa neizdrživom potrebom za hranom. Takav poremećaj apetita označava se kao bulimija ili životinjska glad (bulimia, grč. bulimia, životinjska glad).
Posebni oblici ovih poremećaja gladi i apetita su anorexia i bulimia nervosa, kod kojih se gubitak želje za jelom ili bolesno pojačana potreba za jelom, može javiti i kao posledica neuroze, depresije i drugih psihogenih oboljenja. Zanimljivo je da se anoreksija nervosa može pretvoriti u bulimiju, dok je obrnuta transformacija vrlo retka. Poznato je da „raskid“ sa hranom otežavaju njena kompenzaciona i umirujuća svojstva – žene često za poboljšanje raspoloženja posežu za čokoladom.
ANOREXIA NERVOSA
Jedan od razloga zašto se danas u psihijatriji i nauci o ishrani, anoreksija nervoza smatra ozbiljnim mentalnim poremećajem je njena doživotna prevalencija od čak 4%. Učestalost i većinom ženska, adolescentska populaciona raširenost anoreksije, u velikoj meri su rezultat određenih diktata kulturoloških obrazaca istorijskih epoha, materijalnog blagostanja i nutritivnog izobilja. Zato znaci i simptomi anoreksije nervoze odražavaju psihosocijalne pritiske ili običaje određenih kultura.
U grubom sagledavanju mogućih uzročnika anoreksije nervoze, na jednom polu je idealna ženska vitkost, kako se poručuje kroz reklame i izjave cenjenih javnih ženskih ličnosti, što može (negativno) motivisati mlade žene da se namernim samoizgladnjivanjem usmere ka postizanju željenih psiholoških ciljeva kao što su poželjnost i popularnost. Kako nastanak anoreksije nervoze, nije obeležen gubitkom apetita, već se radi o borbi protiv gladi, zbog stalno prisutnog, nerealnog straha od dobijanja kilograma, na odluci o dostizanju idealne linije i drugih medijski propagiranih ciljeva, uporno se istrajava čak i onda kada je ta ekstremna mršavost inkompatibilna sa životom.
POBUNA
Na drugoj strani je ženska pobuna protiv potčinjenosti muškarcima i glorifikacije uloge poslušne i servilne supruge, domaćice, majke. U italijanskoj Renesansi koja po skoro izjednačenom obrazovanju žena i muškaraca liči na današnjicu, na platnima slikara prisutan je novi ideal ženske lepote ovaploćen privlačnim figurama polugolih, providnim velovima nemarno zaogrnutih devojaka. Ovo je izazvalo prirodan revolt tadašnjih žena koje su negde i danas prisilno potčinjene pomenutim (pseudo)moralnim standardima muškaraca. Bekstvo u letalnu anoreksiju ili samobičevanje bila su česta obeležja otpora devojaka, prisilnim udajama.
U genezi i trajanju adolescentske anoreksije, neporeciv značaj ima mentalna anoreksija deteta (obično u drugoj godini života) koja je jedan od najtežih problema u ishrani deteta. Najčešćim uzrokom nastanka ove anoreksije smatra se nepravilan stav majke koja rigorozno nameće detetu ritam hranjenja ili hranu koju dete odbija. Postepeno se kod deteta javlja i odvratnost prema hrani, srazmernu pretnjama, batinanju i prisiljavanju. To je razlog zašto njene dalje posledice po telesno i mentalno zdravlje, mogu biti vrlo teške i trajne.
Uprkos visokoj prevalenciji i sve većoj učestalosti među mladima, ograničene su mogućnosti lečenja anoreksije nervoze. Psihološke terapije uključuju praćenje ishrane i težine i generalno imaju za cilj pomoći pacijentima u razvijanu veština za upravljanje kognitivnim, emocionalnim ili spoljnim izazovima koji mogu ometati hranjenje. Ove terapije su trenutno jedini preporučeni načini lečenja anoreksije nervoze zasnovani na dokazima. Anoreksija nervoza je, dakle, i dalje neadekvatno lečena bolest sa jednom od najvećih stopa prevremene smrtnosti, od svih mentalnih oboljenja, a dugoročna stopa oporavka je samo oko 50 do 60 odsto među preživelim pacijentima.
Mada su tetovaže i silikoni današnji mejnstrim toponimi, nesmanjen teror slim i ultraslim dimenzija, povećava opasnost od mračnog kraja namernog samogladovanja.