Ovaj roman nagrađen je jer je, između ostalog, jednu veliku traumu pretvorio u pitanje dostojno Sfinge, ukrštajući istorijske dileme sa složenim psihoanalitičkim poniranjima. Ispripovedana između mita, savremenosti i sećanja, pri čemu na mitskoj osnovi izrasta priča o stradanju pojedinca i kolektiva, „Karota“ ukršta misteriju i tragediju. Napor da se pronađe ponešto drugačiji ugao svedočenja dao je jedno veoma čitljivo, ali istovremeno i zagonetno delo. Odluka je u završnici rasprave doneta jednoglasno – saopštio je žiri.
Do finala trke za prestižnu književnu nagradu stiglo je šest romana, od 195 prijavljenih. Pored pobedničke „Karote”, tu su se našli i „Balada o ubici i ubici i ubici” Dalibora Pejića („Geopoetika”), „Frau Beta” Laure Barne („HERAedu”), „Besmrtne ludosti gospođe Kubat” Milana Tripkovića („Akademska knjiga”), „Razgovori s vješticom” Vladimira Vujovića („Sumatra”) i „Opatija Svetog Vartolomeja” Miloša Perišića („No rules publishing”).
“Nije mi bilo lako da je pišem. Mislim nakon pisanja da su se dve emocije pomešale, a to je izvesno olakšanje što je ta priča izašla iz mene, tako da sam zadovoljan njom, i s druge strane osetio sam veliki umor. Tek nakon završenog posla, kao da me je stigao umor od te dve godine koliko je otprilike tekst pisan, kao nakon nekog teškog ispita na fakultetu kada osećate onu prazninu i u suštini je najbolje da legnete da spavate”, napominje Tuševljaković, objašnjavajući da je “Karota” nastajala relativno dugo i da sadrži autobiografske elemente.
“Pisac je otelotvorio temu koja je mnogo puta u poslednjih desetak godina tematizovana. Ali, Tuševljaković je ovoga puta priču o odrastanju, građanskom ratu i pojedinačnim traumama stavio u nekoliko konteksta koji proizilaze, pre svega, iz mita, pojedinačnih trauma i kolektivne priče, koja nadilazi dnevno iskustvo i predstavlja lep iskorak u temi koja je mnogo puta korišćena unazad, ali ne na ovakav način. U tom smislu, žiri je pred sobom imao težak zadatak da među nekoliko sličnih knjiga veoma visokog kvaliteta, u nijansama, pokuša da dođe do najverodostojnije odluke i mislim da na ovaj način upućujemo pohvalu prošlogodišnjoj produkciji srpske romaneskne književnosti, jer je svako ko je želeo da čita mogao da pronađe nekoliko veoma dobrih romana”, naveo je Mladen Vesković.
“Mnogo posla, veliki broj tih romana je bio dosta ujednačen, bilo je sličnih romana i u tematskom i u poetičkom smislu. Tako da nije bilo lako praviti izbor, ali mislim da smo uspeli u ovom najužem izboru da dobro istaknemo one knjige koje možda najviše zaslužuju”, dodala je Adrijana Marčetić, a predsednik žirija Aleksandar Jerkov naglasio je da su imali “jedan prvi roman, jednog maladog pisca, tri romana u horizontu slikarstva… Razni aspekti su se sudarali, a žiri je odluku doneo praktično jednoglasno”. On je rekao da roman “Karota” govori o jednoj neuralgičnoj stvari, o mladom čoveku koji je pod teškom traumom napustio Zadar i koji ima neviđenih muka da se kroz svoju istoriju, ali i istoriju uopšte, seti šta se i kako desilo.
“Istakla bih i lep deo žiriranja, jer sam sa velikim čitalačkim zadovoljstvom mogla da pratim romanesknu produkciju i sa ove strane, a ne kao ranijih godina sa one druge, kada sam se više susretala sa užim i najužim izborima. Moram da kažem da smo se prilično usaglasili kad su u pitanju književne vrednosti nagrađenog romana, ali takođe moram da istaknem da i ostali romani koji se nalaze u najužem, užem, pa i širem izboru sadrže književne vrednosti o kojima je važno govoriti. Sa moje strane, sve preporuke za čitanje svih lista koje smo ponudili”, dodala je Jelena Mladenović, koja je ove godine prvi put bila u žiriju.