Izbegava kontakt očima – Onome ko laže direktna pitanja su pretnja, a na njih će zauzeti ukočen stav. Držaće se uspravno i najčešće izbegavati kontakt očima kako bi prikrili stres. Čest je pogled u stranu ili pod, a što je manje komunikacije oči u oči, to je verovatnoća da ne govori istinu veća.
Postaju defenzivni – Na direktno pitanje “da li si to uradio?” lažov će vam uvređeno odgovoriti protivnapadom. Tada će reći nešto poput “kako to uopšte možeš misliti o meni?” čime žele da probude osećaj krivice kod vas i odvrate vas s teme. Tipično je da će pritom puno gestikulirati i izgledati stvarno uznemireno, objašnjavaju stručnjaci.
Daju dodatne informacije koje se od njih ne traže – Ova je taktika vrlo česta kod iskusnih lažova a raznim detaljima komplikuju priču tako da sagovorniku više ništa nije jasno. Korištenje veznika “ali” ili čak i izjava “znam da ćeš misliti da lažem” hrabar su pokušaj da izmanipulišu razgovor u svoju korist. Umesto jednostavnog odgovora “ne” reći će “nikad to ne bih uradio”.
Prepoznatljiv uzorak u govoru – Obratite pažnju na zamenice koje “sumnjivac” govori. Na primer, ako pokazne zamenice “ta”, “taj” ili “to” stavi ispred imenice: “ta žena” ili “taj novac”, time zapravo pokušava da se distancira od njih i navede vas na pogrešne zaključke. Jedan od poznatijih primera toga je slavna Klintonova rečenica “Nisam imao seksualne odnose s tom ženom”.
Neobičan govor tela – Trudeći se da bude uverljiv, lažov svu energiju preusmerava sa telesnih pokreta na funkcije mozga. Zato je naoko mirniji nego inače u normalnim situacijama. Mozgu je potrebno mnogo energije da u trenutku smisli laž. Posledica su zastoji u komunikaciji, odnosno pauze između postavljenog pitanja i odgovora, a s time i usporeni pokreti.
I znoj ga može odati – U trenucima prekomernog stresa i nervoze neki ljudi se pojačano znoje. Merenje količine znoja jedan je od markera i na otkrivanju lažova na poligrafu, a u svakodnevnim situacijama posumnjate na laž ako se sagovornik znoji, crveni i prsti mu drhte, pa će zbog toga najčešće nešto uzeti u ruke.
Filozofiraju – Lažovi se često izražavaju gramatički besprekorno, koriste duge reči i ne koriste skraćene oblike fraza. To signalizuje da nije reč o ležernom nego o dobro planiranom razgovoru. Zbog toga njihov govor najčešće deluje kao monolog političara, ističu stručnjaci.
Boje se tišine – Ko ima nečistu savest osećaće se nelagodno ako sagovornik ćuti, jer će razmišljati da li se možda u razgovoru odao. Zbog toga će svaku tišinu ispunjavati dodatnim informacijama da razgovor ne bi izmakao kontroli sve dok ne dobiju potvrdu o poverenju s druge strane.
Pratite pogled – Jedna od najstarijih tehnika kojom se neko hvata u laži je praćenje pogleda, a ako sumnjivac nakon pitanja odmah pogleda ulevo to upućuje da laže, a ako pogleda udesno, govori istinu. Drevne su kulture imali test u kojem su sumnjivcu davali pirinač, a ako bi im se manje pirinča zalepilo za usta, tada su lagali. Reč je o tome da se, dok lažemo, usta suše, pa će lažov češće zastajkivati i uzimati vodu.
Tražite da ponovni priču – Ova policijska metoda najčešće je vrlo uspešna u otkrivanju lažova. Nakon što vam sagovornik ispriča svoju verziju događaja, zatražite da vam sve ispriča ponovno, ali obrnutim redosledom. Ako je lagao, to mu neće biti jednostavno.