U novom istraživanju neurobiolozi Lena Veit i Andreas Nieder sa univerziteta u Tibingenu otkrili su na koji način funkcionišu mozgovi vrana koje mnogi stručnjaci nazivaju pernatim primatima.
Ove ptice koriste oruđe, pamte veliki broj hranilišta i planiraju svoje društveno ponašanje u skladu sa delovanjem drugih članova grupe. Ovako visok nivo inteligencije može se činiti neobičnom jer su ptičji mozgovi konstruisani bitno drukčije od mozgova sisara, uključujući i primate koji se obično koriste u istraživanjima inteligentnog ponašanja.
Tim iz Tubingena prvi je koji je istražio fiziologiju mozga koja je temelj inteligentnog ponašanja vrana.
U svojoj studiji stručnjaci su uvežbali vrane da rešavaju testove pamćenja na računaru sa ekranom na dodir. Prvo su im prikazivali slike koje su morale zapamtiti. Nakon toga su im pokazivali po dve slike od kojih je trebalo da odaberu jednu, ali na osnovu promenjivih pravila igre. Jedna od slika u testovima bila je jednaka nekoj od slika koje su ranije videle, a druga različita.
Ponekad je važilo pravilo da treba da odaberu istu sliku, a ponekad drukačiju.
Vrane su se uspešno prebacivale na nova pravila i ispunjavale postavljene zahteve. To pokazuje visokog nivoa koncentracije i mentalne fleksibilnosti kakve imaju retke vrste životinja, a predstavljaju napor čak i ljudima .
Vrane su brzo rešavale zadatke čak i kada su im ponuđene nove grupe slika . Stručnjaci su u njihovim mozgovima otkrili aktivnosti u području nazvanom Nidopallium caudolaterale ( NCL ) koje je kod ptica povezano sa najvišim kognitivnim funkcijama.
Jedna grupa nervnih ćelija reagovala je isključivo kada je trebalo da izaberu istu sliku, a druga grupa je bila aktivna kada je trebalo birati različitu. Prateći aktivnosti ćelija, naučnici su mogli zaključiti koje pravilo igre slede ptice čak i pre nego što su odabrale određenu sliku.
Istraživanje predstavljeno u časopisu Nature Communications predstavlja zanimljiv i važan uvid u paralelnu evoluciju inteligentnog ponašanja kod različitih vrsta životinja .
“Mnoge funkcije kod ptica se ostvaruju drugačije, jer ove direktne potomke dinosaurusa i nas razdvaja duga evoluciona istorija”, rekla je Lena Veit . “To znači da nam ptičji mozgovi mogu pokazati alternativna rešenja, odnosno kako se inteligencija može postići drukčijom anatomijom”, dodala je.
Vrane i primati imaju različite mozgove, na primer vrane nemaju višeslojan neokorteks, međutim ćelije koje regulišu donošenje odluka veoma su slične.
“Baš kao što možemo izvući vredne zaključke o aerodinamici na osnovu poređenja različito konstruisanih krila slepog miša i ptica, tako možemo zaključiti kako funkcioniše mozak istražujući funkcionalne sličnosti i razlike relevantnih delova mozga kod ptica i sisara”, rekao je profesor Nieder.