Prenoseći priznanje stručnjaka MMF-a da mere Fonda koje su primenjene u Grčkoj na sanaciji velikog javnog duga i krize nisu dale rezultate, Ðelić je upozorio da Vlada Srbije predlaže istovetan “grčki” scenario MMF-a predlažući ovakav budžet.
Ðelić je, u skupštinskoj raspravi o budžetu za 2014. godinu, citirao ekonomistu Stojana Stamenkovića koji je danas ocenio da je, sa planiranim deficitiom od 7,1 odsto BDP-a u narednoj godini, Srbija među najlošijima u svetu, i ukazao da je tako visok deficit karakterističan za zemlje u ratnim uslovima.
Budžet nije dobar, jer treba da obezbedi makroekonomsku, ekonomsku i socijalnu funkciju, kazao je Ðelić, ocenjujući da makroekonomski on ne smanjuje deficite i zaduženja, niti obezbeđuje investicije u razvoj.
“Kroz povećanje PDV-a smanjuje se kupovna moć stanovništva i smanjeni su podsticaji za investicije, za poljoprivredu i za građevinskji sektor, i zato budžet nema ekonomsku komponentu”, objasnio je Ðelić.
Zaduženost zemlje je ove godine, kako je primetio, povećana za pet milijardi evra, a u narednoj godini se predlogom budžeta planira još 6,5 milijardi evra zaduživanja.
“Budžet nema ni socijalnu komponentu, jer povećanjem PDV-a na hranu i lekove nije vodio računa o najsiromašnijim slojevima stanovništva”, rekao je Ðelić i dodao da ne razume kako Partija ujedinjenih penzionera Srbije nije insistirala da se na rashodnoj strani budžeta povećaju rashodi za najsiromašnije penzionere, a to je moralo da se učini.
Ðelić je upozorio da je pad prometa u trgovinama ove godine bio oko 15 odsto, a najavljenim povećanjem PDV-a u narednoj godini on će se još smanjiti.
On je najavio amandman DS-a na predlog budžeta kojim će biti ukinuto nekoliko plata mesečno pojedinim državnim službenicima i korisnicima republičkog budžeta, koje oni primaju po raznim osnovama i na taj način im se mesečni prihodi kreću od 300.000 do 450.000 dinara mesečno, pa čak i više od toga.
Krstić: Moramo da menjamo finansijsku politiku
Ministar finansija Lazar Krstić odgovorio je da sad moramo da menjamo ekonomsku politiku i ta ponuđena rešenja će omogućiti da sklonimo “finansijski zid”, koji sad predstavlja prepreku domaćoj ekonomiji.
“Propustili smo šansu da sistemski iskorenimo neke anomalije”, rekao je Krstić i dodao da “prosto ne možemo da isključimo svetlo”, aludirajući na nerešene probleme. Krstić je tu uvrstio veliki broj zaposlenih u javnom sektoru i njihove zarade, naglašvajući da se stvari moraju uraditi do kraja da se uvede u red, i da se pri tome ne sme paničiti.
Krstić je, replicirajući Ðeliću o visini javnog duga, naveo da je on na kraju jula ove godine iznosio 15,5 milijardi evra, a na kraju oktobra 19,5 milijardi evra, što je povećanje od četiri milijarde evra, izuzimajući eurobondove Republike Srbije emitovane na međunarodnom tržištu.
Od tih četiri milijarde evra – dve milijarde evra iskorišćeno je za finansiranje budžetskog deficita, zatim po bankarskim garancijama javnim preduzećima dato je preko 500 miliona evra, za dokapitalizaciju Komercijalne banke 100 miliona evra, naveo je Krstić.
Opozicija protiv poreskih i finansijskih zakona
Poslanici opozicije ocenili su danas u Skupštini Srbije da izmene seta finansijskih i poreskih zakona nisu pravi odgovor na probleme Srbije jer će smanjiti kupovnu moć građana i povećati sivu ekonomiju.
Popodnevnu raspravu obeležila žustra polemika poslanika DS i šefa poslaničke grupe SNS Zorana Babića o tome ko je zapalio finansijsku situaciju u Srbiji.
Na kritike poslanika DS Božidara Đelića što se ne prihvataju reformski amandmani DS, Zoran Babić je pitao ko je zapalio finansijsku situaciju u Srbiji, ko je političko-stranačko-kumovskim vezama doveo više od 700.000 ljudi u državnu upravu i čija je to odgovornost.
Babić je, odgovarajući na kritike DS, naveo da će umesto bunara i grotla u koje su ranije sipane subvencije i pravljen trošak građanima, Er Srbija biti profitabilna firma i da će firme rasti pod vlašću SNS ali ne takvim tempom kojim je rasla firma Dajrekt medija koja je vlasništvo lidera DS Dragana Đilasa.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Nenad Popović ocenio je da bi sve pojedinačne mere koje predlaže vlada mogle biti zamenjene sistemskom merom koja bi imala veći efekat a to je, naveo je, odustajanje od primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (S S P) sa EU.
“Srbija primenje SSP koji nanosi veliku štetu budžetu i privredi. Da nije bilo primene SSP država je mogla samo od carina godišnje da prihoduje od 1,5 do dve milijarde evra”, rekao je Popović.
Šef poslaničke grupe Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić ocenio je da vlada predlogom poreskih zakona guši privredu i potrošnju.
Dinkić je ocenio da je povećanje poreza ista greška koja se ponavlja godima i koja će, umesto da dovede do većih prihoda budžeta, dovesti do smanjenja potrošnje.
Dinkić je zatražio od ministra finansija Lazara Krstića da odustane od brisanja podsticaja za privredu iz Zakona o porezu na dobit pravnih lica jer je to, kako je ocenio, pogrešno zbog štete koju će naneti malim i srednjim preduzećima.
“To je greška jer nećete dobiti ništa značajno na prihodnoj strani (budžeta) a izbgubićete desetine hiljada radnih mesta”, poručio je Dinkić i ocenio da je predloženo smanjenje plata u profesora i lekara uzaludna žrtva.
Šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović naveo je da će novi zakoni dovesti do toga da će se i u 2014. nastaviti slobodan pad Srbije koji traje godinama.
Jovanović je kazao da je pre rasprave o budžetu trebalo postići politički dogovor o zaustavljanju ekonskog propadanja države kako bi se završila “avantura da živimo od danas do sutra”.