Stručnjaci ukazuju da je neretko slučaj da nepismena osoba ima bolje rezultate na testovima inteligencije od fakultetskog profesora.
Inače, testovi inteligencije uvedeni su u prvoj polovini prošlog veka u Americi i reč je o nizu pitanja klasifikovanih u nekoliko kategorija, piše portal Moj doktor.
Iako često osporavani, testovi se i danas koriste pri upisu na fakultete, pri zapošljavanju…
Odavno je poznato da postoji više vrsta inteligencije, među kojima su prostorna (snalaženje u prostoru), govorna (rečitost, veština govorništva), matematička (nadarenost za brojke), muzička (talenat za muziku), apstraktna (opšta ili generalna).
Međutim, psiholog Danijel Goleman je u svojoj knjizi 1995. godine uveo novi pojam – emocionalna inteligencija, a reč je o sposobnosti razumevanja osećaja, i svojih i tuđih.
Tačnije, kako kažu psiholozi, radi se o samosvesti, samomotivaciji i samokontroli.
Istraživanja su pokazala da opšta inteligencija nije nužno povezana s emocionalnom, jer ponekad visoko inteligentnim osobama na vodećim mestima nedostaje razumevanja tuđih motiva, nastojanja i težnji, odnosno nedostaje im saosećanje.
Međutim, saosećanje se može uvežbati, a psiholozi savetuju da osoba ne misli da se svet vrti samo oko nje, osoba mora manje da kritikuje, a češće da hvali, treba da bude iskrena prema sebi i drugima, da izbegava naređivanje i kontrolisanje i da bude promišljena, po principu “ispeci, pa reci”.