Mnogi ne znaju da naša tela nisu jedinstvena životna forma, već da sadrže kompleksne i raznovrsne ekosisteme mikroba koji igraju veliku ulogu u našem životu.
Naše blagostanje delom zavisi od ponašanja tih malih organizama, u kojima se nalaze iste genetičke mape koje upravljaju našom biologijom i nalaze se i u našim ćelijama.
S druge strane, ni DNK u našim ćelijama nije potpuno naša – više od osam odsto našeg genoma nije ljudskog porekla, već potiče od virusa.
Naučnici su nedavno u ljudskoj DNK pronašli ‘novi’ virusni genetski kod koji bi mogao da ima veliki uticaj na naš život, piše Ars Technica.
Analizom genoma više od 2.500 učesnika u istraživanju, otkriveno je 19 nikada do sada primećenih segmenata virusnog genetskog koda, a velika je verovatnoća da određeni deo te virusne DNK putuje našim telom u poslednjih 670.000 godina, ako ne i duže, piše magazin Proceedings of the National Academy of Sciences.
Većina tih delova predstavlja ostatke davno iščezlih virusnih čestica, ali neka prethodna istraživanja pokazala su da ovi fragmenti, u zavisnosti od njihove pozicije unutar ljudske DNK, mogu da utiču na razvoj bolesti poput kancera i autoimunih oboljenja.
Ali, ono što je možda još interesantnije, je da su istraživači pronašli i segment virusnog koda za koji se čini da je potpuno netaknut i da bi ponovnim aktiviranjem, mogao da ‘udahne život’ drevnom virusu.
“Čini se da bi od ovog koda mogao da nastane infektivni virus, što bi bilo veoma interesantno, ukoliko se ispostavi da je tačno. Na taj način imali bismo priliku da pratimo razvoj epidemije koja se desila vrlo davno”, izjavio je Džon Kofin, naučnik Medicinskog fakulteta na Univerzitetu “Tafts”.
Naučnici trenutno pokušavaju da utvrde može li pronađeni genetički kod da izazove nastanak potpuno funkcionalnog virusa.