OLOVNI PLES CD NULTI DAN
“Vrućina popraćena grmljavinom naterala nas je u kuću obitelji Zorić, upalili smo agregate te u narednih 15 dana snimili album koji će biti obeležen introvertnim tekstovima i olovnim rifovima. Ritam sekcija se napajala motown zvukom a gitare su u leru trošile 20 litara buke prigušenih soneta čije su se harmonije krojile u sazvežđu “Živog sina tvoga”.
Svakim tonom bili smo međusobno udaljeniji, svakim beatom ton je srastao u celinu.I tih srpanjskih dana kada je zadnji bljesak proparao nebo dugoselskog kraja otvori se prolaz što ponudi na megdan posljednji ples nultog dana” – upravo ovim rečima članovi grupe, na svoj način, opisuju stvaranje materijala koji je pred nama i broji ukupno 11 numera.
Prijatan album, neopterećujući, opuštajući, sasvim sigurno ležeran u svojoj konformnosti, izuzetno prihvatljiv, radio nastrojen i nimalo iritantan. Naprotiv! Ove zvučne-muzičke role koje potpisuje bend „Olovni ples“ su retkost na današnjoj regionalnoj sceni, onaj raritet koji jeste taj „kvalitet plus“ u vremenu dominantnih nasilno destruktivnih i predinamičnih muzičkih žanrova i moraju vam se uvući kroz uho do mozga i duše.
Tekstopisaca-liričara na albumu „Nulti dan“ ima više, pa ih svakako vredi nabrojati jer tu dolazimo do interesantnih otkrića i gotovo neočekivanih saradnji. Pre svega, najzastupljeniji, Stipo Periša, dalje, Bojan Rađenović, potom Izidor Poljak, Miloš Zubac, i Kiril Hristov. Stipo Periša je ujedno i gitarista i vokal grupe, Tomislav Zorić, gitara, vokal i harmonika, Bojan Rađenović, bubnjevi, udaraljke i pozadinski vokali i Vjeran Pavlović na bas gitari. Aranžmane numera potpisuje ceo bend „Olovni ples“. Gosti na albumu „Nulti dan“ su Katarina i Petra Kramer (vokali u pesmi „Svi spavaju“), Miloš Drobnjaković (klavijature u pesmi „Nulti dan“).
Miks i mastering delo je Miloša Drobnjakovića (Sound guru studios, u Beogradu). Ova četvorica umetnika („Olovni ples“) u gotovo svih 11 numera deluju poprilično ujednačeno, kvalitativno korektno, ponekad hipnotički delotvorno, a, katkad, iskaču iz čvrsto postavljenih žanrovskih šina u nove, interesantne i plemenito delotvorne žanrove. „Olovni ples“, nisu „klinci“, a ni „matorci“, već bend sa duhom mladosti, poletnosti, mudrosti i, oseća se, vere u umetnost koju stvaraju i u kojoj se komotno osećaju.
Taj dobar osećaj se sve do poslednje numere, polako ali sigurno, prenosi i na slučajnog, kao i na namernog, pasioniranog slušaoca. Potpisnik ovih redova ima nekoliko ličnih favorita na ovom CD-u, ali vam ih neće otkriti već će vas uputiti na samo(otkrivanje) i, podrazumeva se, uživanje. Eto konkretnog primera kako rokenrol može biti interesantan i bez brutalnih distorzija, lomljenja gitara, krvi i suza, pa čak i prolivenog znoja, iako se na ovom materijalu, primećuje se, pedantno i predano radilo. Podrška se u svakom slučaju podrazumeva!