Studentskim i građanskim protestima politička scena u Srbiji postala je bezmalo vrela posle teške tragedije u kojoj je 1. novembra u obrušavanju nastrešnice renovirane Železničke stanice u Novom Sadu smrtno stradalo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno. Serijom tribina i inicijativa Proglas se ponovo pridružio narastajućem buntu, a taj – kako oštri kritičari sistema kažu – državni zločin učinio je i stranačku političku scenu vrlo aktivnom.
Ono što nedostaje jeste najmanji zajednički sadržalac, matematički rečeno, koji će kanalisati nagomilanu energiju, a posle nenadanog povratka u javnost nekadašnjeg gradonačelnika Inđije i ekspotpredsednika vojvođanske vlade, eksdemokrate i otporaša Gorana Ješića na političku scenu, čuju se glasovi da bi on mogao biti ta, uslovno rečeno, ujediniteljska ruka. Koliko je to realno i koliko je uopšte realno da protesti dovedu do smene vlasti ili bar okolnosti za njenu smenu na izborima razgovaramo, a gde bi nego u Novom Sadu, nekoliko dana uoči promocije inicijative Solidarnost koju će okupiti Ješić.
{{341730}}