Promene u uslovima privatnosti platformi: Život svima na uvidu

Korišćenje društvenih platformi može predstavljati mnoštvo problema. Jedan od ključnih su uvek uslovi privatnosti na koje pristajemo. S obzirom na širok dijapazon platformi koje su nam na raspolaganju, izloženi smo raznolikim uslovima korišćenja i, u okviru toga, raznim politikama privatnosti. Ipak, važno je uvek imati na umu na šta pristajemo i pod kojim uslovima, pogotovo uzimajući u obzir kome su ove platforme namenjene. Ovo je najbolje vidljivo kroz primere tri različite platforme sa različitom publikom – TikTok, Clubhouse i WhatsApp

Pišu: Mila Bajić, Milica Jovanović, Leil Zahra

Kako polako ulazimo u drugu godinu pandemije, mnoge stvari koje su ranije zauzimale sporedne uloge u našim životima polako se pozicioniraju kao svakodnevne potrepštine. Kako su Zoom, Microsoft Teams i Google Drive postali nezaobilazni u dnevnoj poslovnoj komunikaciji, vesti i informacije su se takođe dodatno centralizovale na društvene mreže. Pored onih najkonvencionalnijih kao što su Facebook i Twitter, svedočimo i kolosalnom rastu jedne doskoro potpuno anonimne platforme – TikTok. Činjenica da je većina stvari vezanih za ovu društvenu mrežu i dalje manje-više nepoznato široj javnosti, postaje zabrinjavajuća onog trenutka kad shvatimo da trenutno broj aktivnih korisnika ove mreže premašuje broj stanovnika Evrope (skoro 700 miliona). S obzirom na tu činjenicu, vreme je da se bolje upoznamo sa ovom platformom, njenim dobrim i lošim stranama.

Korišćenje društvenih platformi može predstavljati mnoštvo problema. Jedan od ključnih su uvek uslovi privatnosti na koje pristajemo. S obzirom na širok dijapazon platformi koje su nam na raspolaganju, izloženi smo raznolikim uslovima korišćenja i, u okviru toga, raznim politikama privatnosti. Ipak, važno je uvek imati na umu na šta pristajemo i pod kojim uslovima, pogotovo uzimajući u obzir kome su ove platforme namenjene. Ovo je najbolje vidljivo kroz primere tri različite platforme sa različitom publikom – TikTok, Clubhouse i WhatsApp

TIKTOK: TikTok je aplikacija za deljenje kratkih sadržaja na kojoj korisnici snimaju video-klipove između 15 i 60 sekundi pomoću raznih filtera, uglavnom propraćene muzikom. Platforma se sastoji od beskrajnog niza videa koji se korisnicima prikazuje čim otvore aplikaciju i algoritam od prvog korišćenja počinje da pamti i nalazi sadržaje za koje smatra da bi se korisniku svideli. Algoritam se “hrani” korisničkim ponašanjem: koliko dugo se određeni tipovi sadržaja gledaju, koje pesme i zvukovi se najčešće koriste, kao i preko lajkova i komentara koje korisnici ostavljaju na sadržajima u kojima uživaju. Razlika između TikToka i drugih socijalnih platformi ogleda se u tome što TikTok predstavlja platformu za zabavu, radije nego za objavljivanje određenih životnih događaja korisnika, takozvanih lajfstajl platformi. Ovo suštinski znači da je ljudima draže da gledaju jedni druge kako bi čuli razna mišljenja, možda nešto novo naučili ili prosto zabavili jedni druge kroz pevanje, ples, trikove ili talente, kao i da krajnji cilj nije dostizanje i održavanje popularnosti. Većina sadržaja koji dostignu viralni status uglavnom se vezuju za manje-više anonimne korisnike koji ne moraju nužno da održe tu vrstu popularnosti na narednim videima.

Pogotovo od početka pandemije, korisnici su počeli sve više da se okreću TikToku kao primarnoj adresi za zabavu, opuštanje i povezivanje. Iako se pojavio tek 2017. na međunarodnom tržištu, za kratko vreme je eksponencijalno povećao broj korisnika, među kojima su ključna demografija deca i mladi. U istraživanju objavljenom 2019. 41% korisnika TikToka ima između 16 i 24 godine.

Teško je objasniti po čemu se TikTok razlikuje od ostalih aplikacija kojima posvećujemo vreme tokom dana, ali najjednostavnije rečeno, ova aplikacija u ovom trenutku predstavlja neopterećujuću zabavu bez ikakvih skrivenih namera – nema reklama, nema poznatih ličnosti (mada su i one počele polako da se priključuju) i nema tema koje su nepogodne, za razliku od drugih društvenih mreža kao što su Facebook i Instagram. Makar tako deluje na prvi pogled.

Naravno, kao i sve druge društvene mreže, TikTok nikako nije savršen. Za početak, vlasnik TikToka ByteDance je ogroman kineski tehnološki konglomerat koji održava bliske veze s kineskom vlašću. Kompanija je otvoreno naglasila da se podaci korisnika sa aplikacije skladište na serverima u Kini, ali iako se u Kini deljenje podataka sa državom smatra opštom praksom, u Evropi i Americi, makar formalno, to nije slučaj. Upravo zbog toga je TikTok naleteo na razne probleme sa stranim vladama koje aplikaciji zameraju netransparentnost kada su u pitanju uslovi korišćenja, prikupljanje podataka, kao i odnos sa oglašivačima. Februara 2021. Evropska organizacija potrošača (BEUC) podnela je pritužbu protiv TikToka pozivajući se na istraživanje koje su sproveli i u kojem su naveli brojna kršenja EU zakona o potrošačima. Među najznačajnijim nalazima naveli su nejasne i dvosmislene uslove korišćenja koje aplikaciji daju za pravo da koristi, deli, reprodukuje i uklanja sadržaje koje korisnici kače, kao i neadekvatnu zaštitu maloletnika od skrivenih oglašivača i potencijalno štetnih sadržaja. BEUC je takođe naglasio da kada je u pitanju prikupljanje ličnih podataka, prikupljanje i rukovođenje podacima nije jasno objašnjeno, što može ukazivati na kršenje evropske Uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR).

TROJANSKI KONJ: Naime, u Americi je aplikacija nazivana Trojanskim konjem zbog rastućih tenzija između Vašingtona i Pekinga i bivša američka administracija ozbiljno je razmatrala zabranu platforme u okviru SAD. Ovaj potez svakako bi bio veliki udarac za aplikaciju i kompaniju zbog velikog broja korisnika i dela tržišta koje bi im bilo zatvoreno. Planovi su se ipak zadržali na rečima i platforma i dalje nesmetano operiše u okviru Amerike, a njen uticaj je svakako vidljiv. Krajem prošle godine, dok je američka predsednička kampanja bila u punom jeku, društvene mreže identifikovane su kao ključno mesto za dopiranje do mladih koji prvi put imaju pravo glasa i među njima se TikTok posebno izdvojio. Zato nije bilo iznenađenje kad su kandidati počeli masovno da se priključuju na mrežu u želji da se približe ovoj demografiji iako su zvanične plaćene političke reklame bile zabranjene.

Međutim, mladi su ipak uzeli stvari u svoje ruke, kreirajući sadržaje fokusirane na političku komunikaciju. Kroz istraživanje kandidata, njihovih političkih platformi i analiziranje njihovih govora, prethodnih političkih stavova i dela stvoren je jedinstven ekosistem za mlade koji su imali želju da se informišu i donesu odluku o tome za koga bi želeli da glasaju. Ova politička komunikacija oslanjala se na subverzivne delove popularne kulture i na taj način pomogla u kreiranju nove generacije biračkog tela u SAD. U razgovor su se čak uključili i razni mediji, najuspešnije Vašington post, koji su prisvojili ovaj pristup u svom saopštavanju u želji da se preko platforme približe mladim glasačima.

Prema izveštaju o transparentnosti koji je TikTok objavio krajem februara 2021, uticaj platforme bio je vidljiv i u činjenici da je sama aplikacija postavila obaveštenja na 6,978,395 video-sadržaja koji su se bavili izborima i usmeravala korisnike na posebno napravljenu stranicu posvećenu zvaničnim informacijama o glasanju i izbornom procesu. TikTok je takođe ozbiljno pristupio obeležavanju i uklanjanju sadržaja, uklanjajući 347,225 videa koji su propagirali lažne vesti i dezinformacije vezane za predsedničke izbore i izborni proces, čak i nakon što su rezultati bili objavljeni. Slična stvar urađena je i u vezi s koronavirusom, gde je zvanična covid-19 informativna strana aplikacije sa savetima i obaveštenjima o pandemiji pregledana 2,625,049,193 puta od strane korisnika.

Iako ovi primeri ukazuju na odgovorno ponašanje kada je u pitanju proizvodnja i deljenje sadržaja na društvenim mrežama, postoje ipak razlozi za sumnju da situacija nije ista u zemlji odakle platforma potiče. U vreme kad je skoro sva svetska i medijska pažnja bila okrenuta ka događajima u Hongkongu, sadržaji o protestima bili su skoro nepostojeći na TikToku. Mnogi su ovo protumačili kao promišljen alat za cenzuru od kineskih vlasti, budući da pretrage sa ključnim rečima vezanim za protest na aplikaciji izbacuju jedva do 20-ak rezultata, dok, na primer, Twitter i Instagram izbacuju hiljade, ako ne i stotine hiljada rezultata. U korist ovom argumentu ide i činjenica da su pretrage za sadržaje o protestima na Tjenanmenu takođe skoro nepostojeće u okviru aplikacije. Sve ovo vezuje se za slabo objašnjeni hibridni pristup uklanjanju sadržaja koji TikTok upražnjava – nije u potpunosti jasno koliko ljudi radi na pregledanju i uklanjanju potencijalno štetnih sadržaja, kao i koji su tačni parametri za takve korake. Iz primera protesta u Hongkongu može se zaključiti da su određene reči i pojmovi automatski stavljeni na crnu listu i uklonjeni, nezavisno od sadržaja samih objava. Jedan razlog za ovo može biti želja Kine da čvršće kontroliše međunarodni narativ o svojoj zemlji kroz ovakav posredni pristup koji im omogućava pregled i aminovanje sadržaja koji izlaze u svet.

DOKTOR LI: Još jedan skorašnji slučaj ove opasne prakse je slučaj doktora Lija, kineskog uzbunjivača koji je među prvima progovorio o koronavirusu krajem 2019, navodeći da zvaničnici umanjuju ozbiljnost situacije i da je virus mnogo opasniji nego što se misli, nešto što smo ubrzo svi spoznali. Doktor Li je brzo prozvan izdajnikom i diskreditovan od vlasti i tehnološke kompanije pokrenule su urgentnu kampanju uklanjanja svih sadržaja koji su se slagali sa doktorovim tvrdnjama ili ih reprodukovali. Kako je navedeno, ovi sadržaji nisu se uklapali u tačno kolektivno pamćenje, to jest u viđenje istorije prema kineskoj vladajućoj stranci, prema kojem se određuje validnost činjenica koje se dele, on i of lajn. Doktor Li je izgubio bitku s koronavirusom 6. februara 2020, ali je činjenica da njegov lik i delo i dalje cirkulišu i prepoznati su u krugovima kineskih onlajn aktivista i svetla je tačka u mraku cenzure uprkos pritiscima na mrežama.

Jedan od ključnih problema sa svim ovim primerima i dobre i loše prakse ogleda se u centralizovanosti TikToka za englesko govorno područje. Naime, u BEUC-ovom istraživanju zaključeno je da je aplikacija svoje uslove korišćenja i pravila privatnosti prevela samo na nekoliko evropskih jezika, što može predstavljati problem za korisnike. Takođe može predstavljati problem i za sam TikTok, pošto im jezička barijera može otežati obeležavanje i uklanjanje štetnih sadržaja i dezinformacija.

Ipak, pored mnoštva problema, broj korisnika TikToka uporno raste. Jasno je da taj eskapizam koji ljudi pronalaze na ovoj platformi predstavlja promenu od onoga što smo navikli da nam je u ponudi kad su u pitanju društvene mreže – način interakcije i komunikacije prilagođen današnjici, pogotovo u situaciji kad su društvena okupljanja svedena na minimum, predstavlja plodno tlo za razne grupe ljudi, ali u istom dahu i za prevazilaženje tih podela i prelazak preko granica određenih grupa. U samo nekoliko pokreta prstom možemo videti šta da skuvamo za večeru, koja je najslušanija pesma ove nedelje, kako bi se današnji tinejdžeri oblačili da su živeli u osamdesetim, kako da se našminkamo da zavaramo kamere koje prepoznaju lica ili kako da isperemo suzavac iz očiju, šta nam je ljubimac u podznaku, kako bi se svetske zvezde zvale da su iz Srbije, kao i iz kog bi mesta bile.

WHATSAPP, IZMEĐU KORPORACIJA I DRŽAVE: Jedna od najvećih globalnih platformi za instant poruke WhatsApp odložio je na tri meseca primenu novih politika privatnosti usled oštrih kritika korisnika iz celog sveta, posebno iz Indije, najvećeg pojedinačnog tržišta kompanije. Mada je proteste svojih korisnika pokušala da objasni “konfuzijom” i pogrešnim tumačenjem novih pravila, mediji upozoravaju da kompanija još uvek nije precizirala šta planira da radi sa korisnicima – i njihovim podacima – koji ne prihvate nove uslove.

U internom mejlu iz sedišta kompanije koji je dospeo do javnosti navodi se da će oni koji ne prihvate uslove do određenog roka još neko vreme moći da primaju pozive i notifikacije, ali neće moći da čitaju ni da šalju poruke iz aplikacije. To “neko vreme” odnosi se na rok iz pravila o neaktivnim korisnicima čiji se nalozi brišu posle 120 dana neaktivnosti.

Korisnici iz Indije, najvećeg pojedinačnog tržišta aplikacije za instant poruke, dobili su početkom godine obaveštenje da, ukoliko žele da nastave da koriste WhatsApp, imaju rok do 8. februara da pristanu na nove uslove korišćenja koji se tiču privatnosti.

Sredinom januara 2021. Višem sudu u Nju Delhiju podneta je prijava protiv kompanije zbog toga što najavljenim izmenama politika privatnosti od oko 450 miliona korisnika u Indiji zahteva da prihvate kršenje prava na privatnost i “bez ikakvog javnog nadzora” omoguće potpuni uvid u njihove onlajn aktivnosti. Posebnu težinu prijavi daje aspekt nacionalne bezbednosti koju će ugroziti činjenica da će se lični podaci građana “deliti, transmitovati i skladištiti u drugim zemljama, po zakonima tih zemalja”.

Takođe, pretpostavlja se da će nova pravila važiti u celom svetu izuzev Evrope, odnosno EU, gde je na snazi Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR), što je u sudskoj raspravi sredinom februara istaknuto kao diskriminatorna okolnost.

Mediji podsećaju da je apdejt politika o privatnosti iz 2016. omogućio aplikaciji da sa Fejsbukom deli metapodatke korisnika, kao što su brojevi telefona korisnika i informacije o uređaju, uključujući njegovu geolokaciju. Novi uslovi će ovim platformama omogućiti da među sobom dele podatke o plaćanjima i novčanim transakcijama korisnika u svrhu boljeg mikrotargetovanja reklama.

Organizacija Ranking Digital Rights u najnovijem indeksu korporativne odgovornosti prema digitalnim pravima stavila je WhatsApp na peto od osam mesta u evaluaciji poštovanja privatnosti korisnika globalnih servisa za poruke i internet telefoniju (VoIP).

Negativna pažnja šire indijske javnosti iznela je na površinu i druge zamerke popularnoj aplikaciji, koja pokriva 80% korisnika interneta u Indiji, pa je jedna od glavnih tema sada zarazno širenje islamofobije s političkih grupa na WhatsAppu. U prvoj opsežnoj studiji u kojoj je analizirano više od dva miliona poruka razmenjenih u preko 5.000 WhatsApp grupa u Indiji, istraživači su utvrdili da jedna od tri poruke podstiče strah od muslimana, šireći među Hindu većinom osećaj da su ugroženi i izloženi potencijalnom nasilju. Retkost među istraživanjima koja se uglavnom bave direktnim govorom mržnje, ova studija “govora straha” biće predstavljena u aprilu, na Veb konferenciji 2021.

Kompanija je u Indiji još 2018. počela eksperimente sa ograničavanjem koliko se puta jedna poruka može forvardovati, posle serije linčovanja početkom te godine koja su dovedena u vezu s porukama deljenim na WhatsApp grupama. WhatsApp ima više od dve milijarde korisnika u svetu.

Prošlog meseca Indija je najavila uspostavljanje značajno strožih pravila poslovanja za kompanije u čijem su vlasništvu popularne globalne platforme za razmenu sadržaja, kao i striming usluge i digitalne medije. Kao treća po veličini ekonomija Azije, Indija je ključno inostrano tržište za većinu gigantskih korporacija. Pravila se pretežno odnose na obavezu uklanjanja spornih sadržaja u roku od 24 sata, otvaranje zvaničnog ogranka u Indiji i imenovanje lokalnih službenika zaduženih za kontrolu prilagođenosti indijskim zakonima i rešavanje žalbi korisnika.

Aktivisti upozoravaju da će nova pravila omogućiti vladi Indije nezabeleženu kontrolu nad sadržajima koje građani razmenjuju na globalnim platformama, uz teško ugrožavanje privatnosti i slobode govora.

CLUBHOUS: Clubhouse nije izvor sveg zla kad je reč o ugrožavanju privatnosti korisnika i ogromnih posledica. Ali u vremenu u kojem živimo, kada je zaštita privatnosti postala deo svakodnevice i predstavlja konstantni pravni i PR problem etabliranih platformi kao što su Fejsbuk i Gugl, moramo se zapitati zašto bi rastuća platforma ne samo zanemarila sve navedeno već dodatno pogurala problem u pogrešnom smeru. Čak i iz poslovne perspektive, deluje kao da je Clubhouse uradio studiju tržišta na osnovu podataka od pre deset godina. Dovoljan je jedan pogled na milione korisnika koje je WhatsApp izgubio u januaru ove godine nakon nesrećne promene uslova korišćenja da bi se uvidelo da su korisnici napravili ogroman korak u osvešćivanju o privatnosti njihovih podataka. Ovaj slučaj takođe je pokazao koliko je danas alternativa dostupna. Konkurencija koja ulaže u privatnost, poput Signala i Telegrama, bila je spremna da prihvati masovnu migraciju koja je navela džinovsku platformu kao što je WhatsApp da napravi korak unazad.

Pol Dejvison, jedan od dvojice osnivača Clubhousea, tvorac je ozloglašene aplikacije Highlight, koja je pored ostalih problema bila pravi košmar za privatnost i bezbednost korisnika. Tokom 2020. bivši zaposleni u Highlightu izjavio je za The Verge da je Dejvisonova “čitava perspektiva oduvek bila kako podstaći korisnike da korišćenjem proizvoda otkriju što više podataka” i da se o “poverenju i bezbednosti korisnika mislilo tek naknadno”. Makar znamo da je Dejvison dosledan.

I kada stavimo po strani marketinšku iluziju eskluziviteta i činjenicu da je poslednja stvar koja nam treba još jedna društvena mreža, Clubhouse podstiče radoznalost. Kao entuzijasta za zvuk, odlučio sam da se priključim i isprobam.

Da biste mogli da pozovete ljude preko praga ekskluziviteta – pod pretpostavkom da imaju iPhone – morate da dozvolite da Clubhouse pristupa vašoj listi kontakata. Nakon toga, Clubhouse preporučuje koje ljude da pozovete, ispod čijih imena možete da vidite koliko ta osoba ima kontakata koji su već Clubhouse korisnici. To su profili iz senke, podaci o korisnicima koji ih nisu sami predali već ih mi doniramo Clubhouseu (i njihovoj širokoj mreži servera, država i korporativnih trećih strana). Pridruživanje Clubhouseu i korišćenje njegovih mogućnosti ne tiče se samo naših podataka već i podataka svih u našim imenicima. Profili iz senke mogu se pored mapiranja podataka korisnika koristiti i za mapiranje društvenih i političkih grupa, mreža, zajednica ili pojedinaca, ili ljudi čiji su identiteti ili uverenja kriminalizovani ili od interesa za državu, korporacije i neprijatelje: manjinske grupe, LGBTIQ ljudi, aktivisti, branitelji ljudskih prava, itd.

Clubhouse je glasovna platforma, a naši glasovi otkrivaju mnogo toga o našem emocionalnom i mentalnom stanju. Mogu da otkriju naše poreklo, društvenu klasu, čak i karakteristike ličnosti. Naši akcenti, dijalekti, izrazi koje koristimo otkrivaju naše priče i priče zajednica kojima pripadamo.

Clubhouse kaže da je u pitanju “iskustvo nalik na gradski trg, gde se ljudi različitog porekla, religijskih uverenja, političkih afilijacija, seksualnih orijentacija, rodova, etničkih grupa i ideja o svetu okupljaju da podele stavove, budu saslušani i nauče”. U sobama kojima sam se priključio osetio sam određenu vrstu komfora među korisnicima, što je u prvi mah bilo obećavajuće. Slušanje sličnih glasova, naročito u malim grupama i noću, kreira atmosferu bliskosti i intimnosti. To je dovelo do situacije da neki korisnici dele intimne detalje o njihovoj seksualnosti, lične priče i savete o migracijama i traženju azila i političke debate o osetljivim temama. Bio sam prestravljen jer je sve trebalo da se odvija preko bezbednih i enkriptovanih servera i bezbednosnim merama kao što su saznanje o tome ko sluša i mogu li da snimaju šta se događa. Ušao sam duboko u politiku korišćenja podataka (tj. politiku privatnosti) Clubhousea i proverio šta može, a šta ne može da se radi sa aplikacijom.

Platforma je, kao i mnoge druge, vrlo dvosmisleno navela kako se naši podaci čuvaju, s kim se dele i u koje svrhe. Clubhouse koristi servere koji se nalaze u SAD, što je prilično tanko kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti, naročito pod domašajem agencija kao što je NSA. Aplikacija takođe koristi šangajski startap Agoru za glasovnu i video-komunikaciju u realnom vremenu. Pošto joj je sedište u Šangaju i pod jurisdikcijom je Kine, Agora je pravno obavezana da se pridržava kineskih propisa. Stenford internet opservatorija (SIO) je otkrila da Agorina infrastruktura prima pakete koji sadrže “metapodatke o svakom korisniku, uključujući njihov jedinstveni Clubhouse ID broj i ID sobe kojoj se priključuju; ti metapodaci se šalju preko interneta kao običan tekst (nisu enkriptovani), što znači da svaka treća strana sa pristupom korisnikovom mrežnom saobraćaju može da im pristupi. Na taj način onaj ko prisluškuje može da sazna da li, na primer, dva korisnika pričaju međusobno tako što detektuje da li se ti korisnici priključuju istom kanalu”. To stvara ozbiljnu zabrinutost za privatnost i bezbednost korisnika koji razgovaraju o pitanjima koje državni organi Kine ili SAD mogu smatrati pretnjom.

NAJGORI MAMURLUK DOSAD

 

Krajem februara jedan korisnik Clubhousea uspeo je da poveže Clubhouse API s njegovim sajtom i emituje audio-četove iz raznih soba u aplikaciji.

Clubhouse je portalu Blumberg potvrdio curenje i naveo da su suspendovali korisnika koji je prekršio uslove korišćenja platforme. Bez obzira na to, korišćenjem opcije snimanja ekrana na iPhoneu (za koji je zasad Clubhouse isključivo predviđen) uspeo sam da snimim koju god sam sobu želeo. Clubhouse me nije upozorio da objavljivanje materijala bez pristanka korisnika može rezultirati suspenzijom. Kako bi oni mogli da znaju šta ću da radim sa snimkom? Ne mogu to da znaju. Jesu li korisnici obavešteni da neko snima njihov razgovor? Ne, pitao sam neke od njih. Tiče li se ovo samo deljenja snimka? Definitivno ne. Sa druge strane se kao protivnik mogao nalaziti represivni režim, obaveštajna služba ili grupa za širenje mržnje i svi oni mogli su da koriste snimak za različite pretnje.

Clubhouse je nastao sa uzbunjujućim zanemarivanjem korisničke bezbednosti, što je novinarka Tejlor Lorenc dokumentovala kroz sopstveno iskustvo na platformi. Usledili su razni izveštaji o korišćenju platforme za širenje rasizma, antisemitizma, mizoginije i niza teorija zavere. Sve se svodi na Clubhouseov nedostatak razumevanja, sa umišljajem ili ne, informisan ili ne, o rizicima vođenja takvog prostora na takvoj infrastruktruri i s takvim osnovnim greškama. Ko osniva platformu društvene mreže u 2020. bez opcije mjutovanja ili blokiranja (iako je ova važna mogućnost dodata kasnije)? Platforma ima pohvalne izjave povodom zloupotreba u uslovima korišćenja, ali mehanizam za adresiranje korisničke bezbednosti i procesa utvrđivanja odgovornosti za zloupotrebe ipak nije optimalan. Iako tvrde da po kratkom postupku adresiraju prijave “incidenata” i zloupotreba, proces otvara ozbiljna pitanja. Nakon prijave “incidenta”, platforma zadržava “privremeni audio-snimak” “za potrebe ispitivanja incidenta i obriše se kad se istraga završi”. Zvuči dobro na papiru, ali šta se dešava kad platforma podstaknuta profitom, koja ima ozbiljne probleme u pogledu privatnosti podataka, transparentnosti i uzbunjujuću infrastrukturu, vodi istragu, presuđuje i izvršava presudu? Na sve to, brišu dokaze kad sami procene da je stvar rešena. Naravno, ovo nije poziv da se snima i dokumentuje sve što se kaže na platformi. Poenta je da se informišu korisnici i ukaže na Clubhouseov nedostatak vizije i znanja koji su ključni za rešavanje tako kompleksnih i opasnih problema. Problema s kojima se druge platforme sa mnogo više iskustva i širokom lepezom skandala već godinama muče.

Konačno, platforma korisnicima ne daje jednostavnu i dostupnu opciju odustajanja. Veoma je blisko zarobljavanju. Voleo bih da mi je pre nego što sam se priključio rečeno da ne postoji dugme “obriši nalog”, a kamoli lak način da se to uradi. Umesto toga, korisnici su ubačeni u kafkijanski proces gde nije jasno kad ću biti slobodan, koliko će to trajati, koliko dugo zadržavaju moje podatke, gde će u međuvremenu biti čuvani i zbog čega.

Zasad sam zaglavljen. U međuvremenu se neću oglašavati u Klubu. Neću dozvoliti da Clubhouse ima pristup bilo čemu s mog telefona što mogu da kontrolišem. Iz Kluba vam mogu reći da ako još stojite ispred, razmislite dvaput hoćete li ući. U pitanju je košmar sam po sebi, ali ima potencijala da postane još veći košmar.