Kako navodi Politika, iako su žene u proseku obrazovanije od muškaraca, njih je i dalje više u manje plaćenim profesijama – prosveti, zdravstvu i sektoru socijalnih usluga, dok muškarci dominiraju u zanimanjima koja su sinonim za moć, novac i uticaj.
Prema istraživanjima Viktimološkog društva Srbije, svaka žena u Srbiji doživela je neku vrstu diskriminacije na tržištu rada, a više od 80 odsto doživelo je diskriminaciju na radnom mestu.
Direktorka kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović kaže da se ocena Komiteta UN odnosi na brojne zakone koje je Srbija od 2007. godine donela u cilju unapređenja položaja žena, ali ističe da je problem u nedovoljnoj primeni tih zakona.
“Postoji problem u primeni tih zakona. To je jasno i nama i komitetu”, kaže Paunovićeva.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić upozorava da je broj pritužbi zbog diskriminacije na osnovu pola u stalnom porastu.
Ona ističe i da se, uprkos dobrim zakonskim rešenjima, ženama koje rade na određeno vreme – nekada i po više godina, ne produžavaju ugovori o radu kada ostanu u drugom stanju.
“Uprkos činjenici da se Srbija zalaže za povećanje nataliteta i činjenici da je zakonima garantovana posebna zaštita trudnica i porodilja, u praksi se njihova radna prava često krše”, kaže Petrušićeva.
Državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Brankica Janković, koja je predvodila delegaciju Srbije na zasedanju Komiteta UN u Ženevi, takođe, podseća da je Srbija u prethodnom periodu donela brojne zakonske akte sa ciljem da se smanji diskriminacija u društvu, ali i da “njihova primena u punom kapacitetu ostaje glavni zadatak za naredni period”.
“Samo u prošloj godini u sistemu socijalne zaštite evidentirano je skoro 4.500 žena žrtava nasilja u porodici, što čini preko 80 odsto ukupnog broja žrtava. Podaci nam govore da se nasilje u čak 96 odsto slučajeva dešava upravo u porodici”, kaže Brankica Janković.