“Kod nas još nisu rađene detaljne analize i procene mogućih uticaja klimatskih promena na zdravlje, ali se u praksi registruje da u toku izuzetno toplih ili hladnih talasa pomoć lekara učestalije traže hronični bolesnici, stari i deca”, rekla je Tanjugu Snežana Matić Besarabić iz Centra za higijenu i humanu ekologiju Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.
Komentarišući tvrdnje pojedinih stručnjaka u svetu da se sve više bolesti širi usled promene klime, ona je je rekla da to tek treba da se dokaže dugogodišnjim monitoringom i istraživanjima.
“Očekuje se da će indikator klimatskih promena svakako biti respiratorne bolesti, zbog pojave niza novih faktora – od rasta zagađenja koje prenose vetrovi do većeg prisustva biogenih polena. Tome treba dodati i zarazne bolesti, alergijske manifestacije, bolesti koje prenose insekti i drugi vektori”, rekla je dr Matić Besarabić, koja je u ime Ministarstva zdravlja zadužena za kontakte sa Svetskom zdravstvenom organizacijom u oblasti klimatskih promena.
“Doći će i do promena u snabdevanju vodom i hranom”, dodala je ona i objasnila da ne govori o posledicama ekstremnih promena tipa poplava i olujnih vetrova, koje direktno ugrožavaju ekosisitem, živote ljudi i materijalna dobra.
Podsećajući da razvijene zemlje stalno razmenjuju iskustva putem Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, usvojenoj 1992. na “Samitu o planeti zemlji”u Riju, ona je rekla da su kao najosetljiviji sektori koji će biti pogođeni klimatskim promenama definisani vodni resursi, zdravlje ljudi, poljoprivreda, klimatska “urgentna stanja”, prirodni ekosistemi i sistemi zdravstvene zaštite.
Kad su u pitanju vodni resursi, prate se pre svega promene vezane za topljenje glečera, smanjivanje dubine jezera i povećanje količine površinskog spiranja, a u oblasti zdravlja stanovništva se prikupljaju podaci o stopi povećanja broja novoobolelih i umrlih usled bolesti povezanih sa klimatskim promenama, rekla je dr Matić Besarabić.
Ona je istakla da su se stručnjaci u Srbiji dogovorili da će primenjivati aktivnosti iz Nacionalnog akcionog plana zaštite zdravlja, kako bi se sprečile i smanjile negativne posledice klimatskih promena na zdravlje ljudi.
Te aktivnosti uključuju jačanje nadzora u oblasti zaraznih bolesti i vakcinacije, poboljšavanje monitoringa vode, namirnica i životne sredine, kao i stalno održavanje i proveru čistoće mreža izvora vode, resursa i vodosnabdevanja.
Planirano je i formiranje i razvoj sistema prethodnog obaveštavanja stanovništva o nadolazećim toplotnim ili ledenim talasima i o drugim ekstremnim klimatskim događajima, putem sistema ranog upozoravanja.
“…dok su stručnjaci u Srbiji počeli pripreme i najavljuju da će aktivnije davati preporuke za ponašanje stanovništva u ekstremnim vremenskim prilikama.”
… – Očigledno je da vrlo veliki broj “stručnjaka u Srbiji” (što u prevodu znači – užirenih i uobraženih tehnokrata iz razih “agencija”) vidi OBIČNOG ČOVEKA kao NEDORASLO DETE, što opet znači – jer je reč o odraslim ljudima – da toga čoveka vidi kao IMBECILA! Zaboga, dokle ćete POPOVATI! Zar nemamo i bez tih “stručnjaka” LJUDSKI MOZAK i njegove sposobnosti da sagleda prirodno okruženje u kojem se rodio i u kojem živi?!