Ležanje na intenzivnoj nezi, urologiji, hirugiji ili ginekologiji, ukoliko higijena nije na zavidnom nivou, može da zada veliki problem, ali i da dođe glave bolesnicima. Samo je od sepse, koju su ”zakačili” u bolnici, prošle godine umrlo devetoro ljudi, pišu Novosti.
Bolničke infekcije, koje nastaju tokom hospitalizacije, dobije od pet do deset odsto bolesnika, navodi doktor Dragan Delić, direktor Klinike za tropske i infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije.
Ponekad je taj procenat i veći. Ali, bolesnici u startu imaju neki problem koji dovodi do pada imuniteta, pa im je lakše da obole.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje ”Dr Milan Jovanović Batut”, u 2010. u bolnicama je najviše bilo infekcija urinarnog trakta, oko 30 odsto, operisanog mesta 27 odsto i slučajeva sepse skoro 17 odsto.
Najveći broj infekcija registruje se na odeljenjima intenzivne nege – objašnjava doktor Jelena Obrenović, epidemiolog i šef Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta ”Batut”.
Tu leže pacijenti koji imaju i neko drugo oboljenje, a sve to zahteva različite terapijske i dijagnostičke procedure, što samo povećava rizik za nastanak ovih infekcija. I dalje su najzastupljeniji gram-negativni mikroorganizmi, koji postaju brzo rezistentni na antibiotike. A sve to je posledica nekritičkog davanja ovih lekova.
Bolničke infekcije zadaju glavobolju i najboljim zdravstvenim centrima u Evropi i svetu. Oni, međutim, iz godine u godinu smanjuju broj obolelih i umrlih. U zemljama EU svake godine oko četiri miliona pacijenata ”zakači” zlatnu stafilokoku, kojoj ni antibiotici ne mogu ništa. Isto tako, oko 37.000 ljudi umre godišnje od bolničke infekcije.
I dok statistika u našoj zemlji pokazuje da na svakih 100 bolničkih pacijenata, troje pokupi ovu infekciju, stvarna situacija je daleko ozbiljnija, jer ovaj problem ne prijavljuju sve zdravstvene ustanove u Srbiji.
Iako su u obavezi da prijave bolničke infekcije, do sada nijedna privatna zdravstvena ustanova to nije uradila – ističe doktor Obrenović.
Kako upozoravaju naši stručnjaci, ugroženi su svi pacijenti kojima se stavlja urinarni, centralni venski i periferni kateter, ali i hronični bolesnici sa smanjenim imunitetom. Propust nege, nepoštovanje postupka sterilizacije i dezinfekcije, ali i nehigijena glavni su uzroci nastanka bolničkih infekcija.
One ne mogu da se iskorene, ali može da se smanji njihova učestalost – priča doktor Delić. – Dobro bi bilo kada bi se što veći broj bolesnika ispitivao i lečio ambulantno, da se što više radi kroz dnevnu bolnicu.
Zato dr Dragan Dinic direktor bolnice u Prokuplju ide korak ispred svuh. On je u krugu bolnice sagradio crkvu i dao do znanja ljudima koji dolaze u bolnicu ko jedino moze da im pomogne, imajuci u vidu situaciju u zdravstvu, gde su “murali”po bolnickim zidovima i travnjaci mnogo bitniji od zivota porodilja i ostalih pacijenata.
Direktor bolnice u Prokuplju,, dr D.Dinic, saopstio zaposlenima na odredjeno vreme preko javnih radova da do posla mogu doci samo preko politike.,,SVAKO VREDI ONOLIKO KOLIKO KANDIDATA DOVEDE U STRANKU,,rekao je on. Dinic je izmedju ostalog rekao i da se posao vremenom nauci, da je vazno da se sto veci broj glasaca dovede u stranku i porucio svima koji hoce posao da svake srede mogu doci kod njega u kancelariji na razgovor,ali ne na razgovor o svojim socijalnim problemima vec razgovor o politici.