Kako prenose Večernje novosti, među pacijentima koji moraju na bolničko lečenje raste strah. Pitaju se da li je ta bakterija zaista toliko „neuhvatljiva“, koja je u maju u bolnici odnela dva života, ili su za to krivi siromaštvo, nehigijena, pa i nebriga. Lekari kažu – i jedno, i drugo.
Od početka godine u Srbiji je prijavljeno 16 bolničkih epidemija izazvanih klostridijom. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, obolela su 103 pacijenta. Epidemije su registrovane u osam okruga, najviše u Beogradu – šest. Svaka druga prijavljena je sa odeljenja ortopedije. U prvoj polovini godine od infekcije klostridijom umrlo je 14 pacijenata. Lane – 29.
“Klostridija je globalni problem u zdravstvenim ustanovama, a kod nas poslednjih pet godina. Oko 30 odsto bolničkih infekcija, pa i onih izazvanih klostridijom, ne može da se spreči. Do infekcije najčešće dolazi zbog preterane upotrebe antibiotika što dovodi do poremećaja crevne flore”, kaže dr Miloš Korać, infektolog, načelnik odeljenja za gastroenterologiju Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije.
U razvijenim zemljama infekcije klostridijom su u značajnom porastu, a u Srbiji su prošle godine zaražena 1.063 pacijenta.
“Bar delimično, to je posledica nedostatka novca u zdravstvenom sistemu, dezinfekcionih sredstava, pa i određenog stepena neodgovornosti onih koji su u zdravstvenim ustanovama zaduženi za higijenu, ali činjenica je da je ima u svetu i u bolnicama sa najvećim budžetom”, kaže profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Republičke stručne komisije za zarazne bolesti.
“Nju je teško uništiti, a da li će izazvati oboljenje zavisi od imuniteta pojedinca. Dodatni faktor rizika je što je u bolničkim sobama za četiri kreveta smešteno šest pacijenata”, dodaje on.
Profesor Tiodorović kaže da nije siguran da se u svim bolnicama koriste dezinfekciona sredstva sa hlorom, jer su skupa, a i najefikasnija protiv klostridije. Ona, međutim, mogu da se upotrebljavaju samo za podove i sanitarne prostorije.
Brzim testom u bolničkim uslovima ova infekcija može da se otkrije za sat.
“Ti testovi su samo orijentacioni, a uzorci se onda šalju na potvrdu u referentnu laboratoriju u Nišu, ili u kliničke centre Srbije i Vojvodine. Kad se otkrije infekcija, najvažnije je da se ne dozvoli da se ukupno zdravstveno stanje pacijenta ne naruši”, objašnjava prof. Tiodorović.
Okrenimo se prirodi i prirodnim lekovima, antibiotici vise ne mogu da uniste mutirane viruse od kojih je vecina nastala u laboratorijima.