Raspravi su prisustvovali predstavnici parlamenta i podnosioci predloga za ocenu ustavnosti – predstavnici Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije. Oni su, na početku sednice, izneli suprotstavljene stavove po pitanju toga da li je taj zakon, koji je usvojen krajem 2009. godine, u skladu sa Ustavom Srbije.
Sudija izvestilac Sabahudin Tahirović rekao je da je javna rasprava neophodna jer je predmet složen i jer postoji veliki broj osporenih odredbi. On je dodao da su do sada održane tri pripremne sednice o tom predmetu.
Predstavnik DSS-a Branislav Ristivojević rekao je da Statut Vojvodine predstavlja “upad” u Ustavni poredak Srbije, a da je Zakon o utvrđivanju nadležnosti donet kao “smokvin list” da to prikrije. “Iz zdrave logike proizilazi da se zakoni moraju rangirati po hijerarhiji, pravnoj snazi. Ustav se nalazi na vrhu, pa zakoni dole, a nakon toga podzakonski akti kao što je statut”, istakao je on.
Kako je naveo, Statut Vojvodine je donet krajem 2008. godine, a Zakon o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine koji je viši po hijerarhiji, godinu dana kasnije. “Suština je da je zakon donet prema reperu, merilu i kriterijuma Statuta Vojvodine koji je pravni akt niže pravne snage, čime je izopačena zdrava logika”, dodao je Ristivojević.
S druge strane, predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Vlatko Ratković rekao je da bi, sledeći logiku predlagača, od autonomije ostala “prazna ljuštura”.
Profesor Fakulteta za pravne i poslovne studije “dr Lazar Vrkatić” Tamaš Korhec rekao je da autonomija osnovno pravo građana obezbeđeno Ustavom Srbije i da je Skupština Srbije u ustavno-pravnom poretku ima pravo i dužnost da detaljno uredi autonomiju.
On je naveo da je cilj predlagača da zaštiti državu od Skupštine Srbije što je, kako je ocenio, pogrešna teza. “Narodna skupština je nosilac narodnog suvereniteta i ne mora za svaki zakon da ima posebno ovlašćenje u Ustavu”, rekao je Korhec.
Univerzitetski profesor Kosta Čavoški ocenio je da je cilj Zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine da se napravi “država u državi Srbiji”. Prema njegovoj oceni, pojedine odredbe koje se tiču prenošenja nadležnosti Vojvodini, predstavljaju “bitne prerogative suverene države”, navodeći kao neke od tih primera, mogućnost Vojvodine da sklapa međuregione sporazume, osniva predstavništva u regionima Evrope, odnosno u sedištu EU u Briselu.
“Između Srbije i Vojvodine postoji odnos koordinacije, kao da su donosioci zakona hteli da stave do znanja da Vojvodina nije deo Srbije, a da je ravnopravna sa njom”, ocenio je Čavoški.
Pozivu na javnu raspravu nisu se odazvali pored ostalih, Ratko Marković, Slobodan Vučetić i Vladan Kutlešić.
Sudija izvestilac u ovom predmetu će analizirati sve što je izneto na raspravi, i ukoliko proceni da je potrebno, zakazati još jednu javnu raspravu.
Predstavnici DSS i NS su ranije, u zahtevu za ocenu ustavnosti, ocenili da su Zakon o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine i Statut nezakoniti i neustavni jer “doprinose neravnopravnosti” građana Srbije i “otvaraju mogućost separatizma”.
Zakon o utvrđivanju nadeležnosti Vojvodine uređuje pravni položaj autonomne pokrajine, izbor i rad organa i službi koje osniva, proširene su nadležnosti Vojvodine, dok se izvorni prihodi i svojina pokrajine uređuju posebnim zakonima.
Tim Zakonom su, između ostalog, utvrđeni osnivanje razvojne banke Vojvodine, kao i međuregionalna saradnja, a propisano je i da Vojvodina predlaže mrežu sudova na teritoriji pokrajine. Precizirano je i da se teritorija pokrajine ne može menjati bez saglasnosti građana Vojvodine na referendumu. Primena Zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine počela je 1. januara 2010. godine.