Mokronozi administrativno pripada BiH, iako se to mesto nalazi tik uz stari deo Priboja koji je u Srbiji.
Oni koji su zaposleni u tri kilometra udaljenom pribojskom FAP-u, kada izađu iz sela Mokronozi moraju da prođu bosansku i srpsku rampu.
Potom sedaju u autobuse u Priboju i na kilometar i po na međudržavnom graničnom prelazu Uvac čekaju ih ponovo dve međudržavne rampe, pošto iz Srbije prelaze u BiH.
Odatle putuju oko dva kilometra do atara bosanskog sela Štrpci, pa ih opet čekaju dve međudržavne rampe, jer se iz BiH, preko mosta na reci Uvac, vraćaju u Srbiju i ulaze u pogon FAP-ovog Preseraja.
Nakon osmočasovnog rada, prilikom odlaska sa posla kući, sve se ponavlja samo obrnutim redosledom. Tako im je svaki dan, javila je Regionalna TV Novi Pazar.
Mokrnozi je od centra opštine bosanske opštine Rudo udaljeno dvadesetak kilometara i uvek je bilo upućeno na Priboj, koji pripada Srbiji.
Stotinak meštana ovog sela radi u Priboju, pedesetak đaka ide u školu u Priboju, svoje poljoprivredne proizvode nose na pijacu u Priboj, leče se u Priboju, jer bukvalno svi stanovnici sela Mokronozi imaju dvojno državljanstvo.
Kažu da su navikli na ovakav način putovanja na posao i sa posla, navikli su na čekanja u redovima pred policijom i carinom Srbije i BiH, na smrknuta lica policajaca i carinika i svakodnevna pitanja – “Gde idete, zašto idete, imate li šta za carinjenje, dajte lične karte na pregled”.