Višestruka dobit od stranih stručnjaka

Na to ukazuju sagovornici Danasa, komentarišući vest da SNS želi da bivši direktor MMF-a Dominik Stros Kan dođe u Beograd kao savetnik u Ministarstvu finansija, koju je naš list objavio u ponedeljak.

Prema pisanju tog lista postoji ozbiljna namera da se u Ministarstvo privrede dovede „ugledni britanski stručnjak“. Ostvarenje takvog scenarija značilo bi nastavak prakse korišćenja iskustava i znanja stranaca od renomea za domaće potrebe. Između ostalog, legendarni gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani održao je u Beogradu predavanje na poziv SNS tokom prošlogodišnje izborne kampanje, izražavajući podršku Aleksandru Vučiću, tadašnjem kandidatu za „prvog čoveka“ prestonice.

Izvor blizak bivšem direktoru MMF Dominiku Stros Kanu demantovao je juče da postoje pregovori tog ekonomiste i srpskih vlasti.

„Netačno. Ne znam o čemu se radi“, rekao je agenciji Frans pres izvor blizak Stros Kanu.

S druge strane, neimenovani izvor iz Vlade rekao je Frans presu da Beograd nudi Stros Kanu mesto.

„Razgovarali smo, ali ništa nije sigurno. Napravili smo prvi kontakt, ali to je mnogo novca“, ukazao je taj izvor misleći na novčanu naknadu koju traži Stros Kan.

Ivan Simič, Slovenac sa srpskim pasošem, izabran je za vršioca dužnosti direktora Poreske uprave Srbije, a slovenački stručnjaci Andrej Engelman i Mojmir Mrak učestvuju u projektu „Podrška procesu evropskih integracija u Srbiji“.

Istovremeno, bivša funkcionerka hrvatske vlade Tamara Obradović Mazal i nekadašnja poslanica HDZ Marija Pejčinović Burić angažovane su na projektu EU čiji je cilj usklađivanje srpskog zakonodavstva sa evropskim.

Povodom najava da bi Dominik Stros Kan mogao da bude angažovan kao savetnik, zamenik šefa poslaničke grupe SNS Zoran Babić kaže za Danas da ne želi da komentariše informacije tipe „rekla-kazala“. Međutim, on dodaje da ne vidi ništa loše u tome da svako ko ima znanje, iskustvo, kontakte i veštine pomogne u oblasti finansija, reforme javnog sektora i javnog duga.

„Mora da postoji mera. Kada postavimo na neku funkciju stranački kadar, kažu to je partizacija, a kada se u pomoć pozove stručnjak koji nije državljanin Srbije, onda se svi pitaju zašto. Bio bih zadovoljan da znam da za našu državu hoće da rade vrhunski stručnjaci iz inostranstva ukoliko su veće šanse da tako sredimo javne finansije“, ukazuje Babić.

Portparolka DS Aleksandra Jerkov ističe za Danas da generalno Srbiji jesu potrebni stručnjaci, jer se pokazalo da stranke koje vode Vladu Srbije nemaju dovoljno stručnih kadrova koji bi mogli da izvedu zemlju iz krize. Prema njenim rečima, stav DS od ranije je da preporuka za stručne poslove neće biti partijska knjižica, već biografije i iskustvo.

„Stranci ne mogu biti državni službenici, ali mogu biti deo tehničke pomoći druge zemlje na osnovu sporazuma. Očigledno je da je potrebno angažovati za neke poslove ljude kojima neće jedina preporuka biti to što su članovi stranaka koje vode državu jer te stranke očito nemaju kapaciteta da izvedu zemlju iz krize“, naglašava Jerkov.

Predrag Simić, bivši ambasador u Francuskoj, ocenjuje za Danas da je izuzetno dobro da se u domenima koji su „trenutno kritični“ upotrebe znanja stranaca. „Stros Kan je najbolji ekonomista koga Francuska ima i da nije bio umešan u seksualni skandal, postao bi ozbiljan takmac i Nikoli Sarkoziju i Fransoa Olandu za predsedničku funkciju. Nesumnjivo je da bi ljudi u Srbiji ispekli zanat učeći se od njega“, ukazuje on. Prema Simićevim rečima, „nije slučajno i što su dve Hrvatice angažovane na projektu EU jer će iskustvo najnovije članice Unije biti dragoceno“.

Ekonomista Miroslav Prokopijević kaže za Danas da se angažovanju stranih stručnjaka danas retko pribegava, naročito u Evropi. „Problem u javnoj politici nije znanje, pa nam je potreban neko spolja, već se problem koji ometa reforme odnosi na interese, gde je svejedno da li je neko domaći ili stranac. Stranci mogu da budu angažovani, ali ne u političkim, već u takozvanim tehničkim pitanjima“, smatra Prokopijević.

Nikola Parun, portparol Fiskalne koalicije, komentariše za Danas da pitanje koje se neće postaviti glasi „zbog čega nismo sposobni da sami iznesemo reforme i gde su otišli resursi kojima smo plaćali obrazovni sistem da stvori domaće stručnjake“.

„Angažovanje hrvatskih koleginica, a posebno Stros-Kana, može da pomogne državnom aparatu na rešavanju gorućih pitanja samo pod uslovom da su svi oni nezavisni od loših političkih uticaja. Javne finansije su gangrena celokupnog društva i laže svako ko misli da će bez seče udova tu gangrenu moći da reši. Zbog toga je nezavisnost reformatora izuzetno važna“, ukazuje Parun.