U BiH će, kako je za novinsku agenciju Patria potvrdila dr Jelena Ravlija, federalni epidemiolog, roditelji sami odlučivati da li će vakcinisati decu, iako je trenutno prema federalnoj naredbi imunizacija u određenom uzrastu obavezujuća.
U Srbiji će, međutim, i prema novom zakonu o zaštiti od zaraznih bolesti, koji je još u pripremi, i ubuduće biti obavezna vakcinacija najmlađih protiv 10 bolesti, a najverovatnije će biti uvedena još jedna obavezna vakcina protiv bakterije streptokokus pneumonija.
Novi zakon o zaštiti od zaraznih bolesti biće usklađen sa evropskim dokumentima, ali insistiranje na poštovanju ljudskih prava, koje garantuje i Ustav Srbije, u oblasti zaštite od zaraznih bolesti, prema mišljenju epidemiologa, nikako ne bi smelo da ode u krajnost, koja bi za posledicu mogla da ima masovnu pojavu davno iskorenjenih i zaboravljenih bolesti.
Uostalom, i sve razvijene evropske zremlje imaju svoje spiskove obaveznih vakcina, napravljene, s jedne strane, prema proceni rizika od pojedinih zaraza, i finansijskih mogućnosti za sprovođenje obavezne vakcinacije, s druge strane. Na tim spiskovima obaveznih je od 12 do 14 vakcina.
“Razumem pravo svakog čoveka da sam odlučuje da li će on ili njegovo dete da prime određeni lek ili vakcinu, ali mora da snosi odgovornost. Dete jeste njegovo, ali je isto tako deo kolektiva i ako je ono nezaštićeno, može da ugrozi drugu decu”, rekao je profesor Branislav Tiodorović, epidemiolog i predsednik radne grupe za izradu zakona o zaštiti od zaraznih bolesti.
“U Americi, recimo, gde je obavezno 15 vakcina, osnovni podatak koji traže od useljenika je – da li su vakcinisani. Ko će da kaže da SAD nisu demokratska zemlja ili da oni nemaju antivakcinalni lobi, ali ni u obdanište, ni na fakultet ili radno mesto ne može niko ko nije vakcinisan, a iz obavezne imunizacije izuzeti su samo oni koji iz verskih ubeđenja ne žele da se vakcinišu”, kazao je on.
U Srbiji je obuhvat obaveznom vakcinacijom uglavnom dobar, ali oko 2.000 dece svake godine ostane nevakcinisano. Za odbijanje vakcine važećim zakonom zaprećena je kazna za roditelje do 50.000 dinara, ali se u praksi ne naplaćuje.
“Takvo kažnjavanje nema smisla osim da država, pod uslovom da se striktno poštuje Zakon, uzme pare. Roditelje treba ubediti, ne silom, nego snagom argumenata da vakcinišu decu. To je obaveza doktora. Svi koji se pravdaju sve snažnijim antivakcinalnim lobijem, zaboravljaju činjenice da su difterija, dečja paraliza, hepatitis B, skoro potpuno nestale ili svedene na sporadično javljanje. Isti slučaj je i sa malim boginjama, iako na vakcinaciju protiv ove zaraze, ima najviše primedbi, čak i od lekara”, rekao je Tiodorivić.