Ðurić je u Kosovskoj Mitrovici rekao da će Srbija u narednim mesecima da udvostruči svoje napore kada je u pitanju podrška srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji i da se to u prvom redu odnosi na reformu srpskih institucija u pokrajini.
“Ako želimo da naš narod u budućnosti ovde opstane, mora da bude konkurentan kada je reč o obrazovnom sistemu, moramo da popravimo stanje u našem obrazovnom sistemu”, rekao je Ðurić.
On je upozorio da u ovom trenutku oko 25 odsto svih zaposlenih u obrazovnom sistemu na teritoriji KiM ne odgovara po svojim stručnim kvalifikacijama i zvanjima pozicijama koje zauzimaju u osnovnim i srednjim školama, pa i čak na univerzitetu.
To, po oceni Ðurića, dovodi do toga da naša deca na Kosovu i Metohiji ne dobijaju onu vrstu kvaliteta u obrazoivanju koja se plaća i koja im je neophodna da bi u budućnosti u teškim okolnostima ostali nosioci tereta opstanka srpskog naroda na KiM.
“Naravno, treba da vodimo računa o Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, još uvek nije u potpunosti rešeno pitanje nostrifikacije, odnosno verifikacije diploma, iako nema nijednog valjanog razloga da prištinske institucije ne priznaju diplome koje izdaje Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici”, rekao je on.
Direktor Kancelarije za KiM je podsetio da Prištinski univerzitet sa privremeniom sedištem u Kosovskoj Mitrovici poseduje licencu za rad Republike Srbije, ali i licincu za rad međunarodnih organizacija i institucija koje su ovde zadužene za tu vrstu licenciranja.
“Univerzitet je član Evropske asocijacije univerziteta, ali sam uveren da je po kvalitetu Univerzitet daleko iznad većeg broja viskoškolskih ustanova na KiM”, rekao je Ðurić.
“Neophodno je neodložno priznavanje diploma sa ovog Univerziteta kako bi se omogućilo da ravnopravnost srpskog naroda na KiM ne bude ugoržena”, poručio je Ðurić koji se u Kosovskoj Mitrovici susreo sa gradonačelnicima srpskih opština, predsednicima privremenih opštinskih organa i predstavnicima Srba iz kosovskih institucija.
Na početku sastanka, koji je bio otvoren zajavnost, Ðurić je kazao da je kao i u prosveti, slična situacija sa zdravstvom, istakavši da će, u saradnji sa Ministarstvo zdravlja Srbije, to biti jedna od stvari koja će biti prioritet u narednom periodu.
“Na papiru imamo 29 zdrastvenih centara, 29 zdravstvenih institucija različitih na KiM, međutim, ne bi se moglo reći da sve one, dugi niz godina unazad, funkcionišu punim kapacitetom. Iako na papiru imamo gotovo jednak broj zaposlenih u zdravstvu kao pre 1999. godine”, rekao je on.
Ðurić je istakao da je očigledno da u ovih 15 godina nismo u dovoljnoj meri sistem prilagodili, optimizovali i učinili ga bližim korisnicima zdtravstvenih usluga na KiM.
“Bilo je mnogo pomoći donacija operature dobre volje ljudi da se pomogne kada je u pitanju zdravstvo, a premalo ekspertize, premalo ljudi koji su zaista neprekidno na terenu u zdrastvenim centrima, premalo dobrog menadžmenta u institucijama”, primetio je Ðurić.
U saradnji sa Ministarstvom zdravlja, mapiramo te probleme i narednih meseci pripremićemo program kako da zdrastvene institucije sa onim kapacitetima koje imamo na raspolaganju, bez smanjenja broja zaposlenih, ali sa optimizacijom organizacije u institucijama pružaju bolju uslugu, rekao je on.
“Ništa nama ne znači da na papiru imamo 29 zdrastvenih ustanova, ako u praksi znamo na šta možemo da se oslonimo. Veliko priznanje odajem lekarima koji u teškim uslovima na KiM rade. Moramo zajedno da se pobrinemo da oni imaju neuporedivo bolje uslove”, naglasio je Ðurić.
Rezolucija bi potkopala međunacionalne odnose
On je rekao i da inicijativa pojedinih poslanika u kosovskom parlamentu, vezano za usvajanje rezolucije kojom bi se osudili svi učesnici dešavanja na KiM 1998. i 1999. godine sa srpske strane i obeležili belegom genocida, predstavlja inicijativu koja ima za cilj da dodatno potkopa međunacionalne odnose na KiM.
“Ta rezolucija ima za cilj da dodatno ugrozi krhko poverenje koje u ovim teškim godinama gradimo između Srba i Albanaca na KiM, koja ima za cilj da dodatno posvađa ljude, i uveren sam u to da ta inicijativa neće na bilo koji način doprineti, ni pomirenju ni normalizaciji odnosa, već da može samo da razgovore koje pokušavamo da vodimo, učini neuporedivo težim, ako ne i bespredmetnim, odnosno u smislu rezultata gotovo nemogućim”, rekao je Đurić.
Šefica parlamentarne grupe Alijanse za budućnost Kosova (ABK) Donika Kadaj Bujupi predložila je rezoluciju o genocidu tokom rata na Kosovu.
Ona je taj predlog iznela na poslednjem zasedanju predsedništva Skupštine Kosova, a njen predlog dobio je podršku predsednika ostalih parlamentarnih grupa.
ABK je jedna od najjačih opozicionih partija u kosovskom parlamentu, a njenom lideru Ramušu Haradinaju, bivšem vođi OVK, dva puta je suđeno u Hagu za ratne zločine počinjene nad civilnim stanovništvom i oba puta je oslobođen.
Ðurić se na konferenciji za novinare u Mitrovici osvrnuo i na formiranje Specijalnog suda za zločine OVK, istakavši da Srbija i srpski narod na KiM žele da oni koji su odgovorni za najmonstruoznije zločine od 1998. 1999. godine, pa i u godinama koje su sledile, budu izvedeni pred lice pravde.
“Iako nemamo poverenja u iskrenost političkih predstavnika pojedinih stranaka u Prištini da zaista sarađuju sa pravosudnim organima i da zaista pristupe formiranju ozbiljne pravosudne institucije, mi želimo da damo svoj doprinos svakom nastojanju da oni koji su odgovorni budu izvedeni pred lice pravde”, rekao je Ðurić.
Ne verujemo u to da imaju kapacitet, a stajaćemo iza svake inicijative koja može da nas učini da budemo bliži tome da ljudi koji su odgovorni za zločine budu pozvani na odgovornost, zaključio je Ðurić.