“U Urgentnom centru, koji neprestano radi 24 sata, zaposleno je 1.300 lekara, medicinskih sestara i drugog osoblja, a podaci pokazuju da njihovu pomoć dnevno zatraži između 800 i 1.000 ljudi”, rekao je Lončar Tanjugu.
Prema njegovim rečima, sa postojećim brojem ljudi nemoguće je pokriti ceo mesec dežurstva, posebno za vreme praznika, kada Urgentni dežura neprekidno šest dana i kada je sve usmereno prema toj ustanovi.
Iako zaposlenima u Urgentnom centru pomažu kolege sa drugih klinika, postojeći broj zaposlenih ipak nije dovoljan.
Lončar navodi da ima nekih najava da će ustanovi koju vodi izmenom sistematizacije biti omogućeno da primi određeni broj lekara i sestara. Najpotrebniji su, i to već duže vreme, anesteziolozi i radiolozi, za kojima postoje potrebe svuda u svetu, a koji na zapadu uglavnom dobijaju mnogo bolje uslove za rad.
“Kada iškolujete anesteziologa i radiologa ne možete da mu ponudite uslove koje oni dobijaju negde na zapadu, a pri tom su naši lekari izuzetno cenjeni u celom svetu, rekao je Lončar.
Nedostaje i pomoćno osoblje, spremačice i tehničari, ističe direktor Urgentnog centra.
Kad je reč o opremi, ta ustanova ima sve što je potrebno za njeno normalno funkcionisanje.
“Do sada su nabavljeni novi aparati u vrednosti od više od pola miliona evra i to iz donacija, a ne iz sopstvenih sredstava”, rekao je Lončar i dodao da su na taj način nabavljeni najmoderniji ultzrazvuk za srce, rendgen aparati, operacioni stolovi, stubovi za laparoskopiju, kreveti, posteljina, razni aparati za prepoznavanje sepse i agregaciju trombocita. . .
“U ovom momentu imamo sve za normalno funkcionisanje Urgentnog centra. Naravno, nećemo se zadovoljiti time, jer ovo je sistem u kome aparat koji u nekoj drugoj bolnici radi pet godina kod nas traje godinu dana zbog preopterećenosti”, navodi direktor Urgentnog centra.
Lončar očekuje i da Urgentni centar dobije ozbiljnu ulogu u razvoju transplatacionog programa u Kliničkom centru Srbije.
“Najveći broj potencijalnih donora je ovde”, ukazao je Lončar i naglasio da je transoplantacioni program nacionalni projekat, u koji su svi bili uključeni, ali do sada nije imao adekvatne rezultate.
Ukazujući da su hirurzi koji žele da se bave transplatacijom bili na usavršavanju po klinikama u regionu i Evropi, on je rekao da u proces transplantcije moraju da budu uključeni svi – anesteziolozi, hepatolozi, patolozi, transfuziolozi, infektolozi…